За девет хектара у Бачкој стан од 100.000 евра у Новом Саду
НОВИ САД: У другом кварталу године остварен је промет од близу 1,6 милијарде евра на тржишту непокретности што је два пута више него у исто време 2020. године, када је епидемија ковид -19 била у пуном јеку, саопштио је Републички геодетски завод.
Од те суме, наводе геодети, највише новца - 57 одсто је од продаје станова, затим стамбених објеката -10 одсто, те грађевинског земљишта - осам одсто, пословног простора - пет посто…. .
У односу на сва подручја у Србији најскупља је земља у Јужнобачком округу, где је хектар оранице у другом кварталу ове године коштао у просеку чак 11.700 евра. У исто време прошле године у том региону хектар је био 10.400 евра.
Иза овог округа по висини цене хектара пољопривредног земљишта следи Севернобачки округ где су купопродаје биле, у просеку, 9.550 евра. На том подручју нема велике ценовне разлике када се посматра други квартал лане и преклане јер се хектар врти око 9.600 евра. Лане се у просеку продавао по тој цени, а годину дана раније - 9.650 евра.
У западној Бачкој хектар је вредео 9.000 евра, а прошле године у другом кварталу 50 евра више. У Срему је хектар појефтинио у односу на други квартал 2020. године јер је тада коштао 8.950 евра, а ове године у просеку 8.500 евра.
То практично значи да би се за око девет хектара, па и мање у Бачкој могао купити стан вредан најмање 100.000 евра у Новом Саду.
Хектар оранице у Севернобанатском округу износио је 7.600 евра, а 2019. године био је 7.350 евра. Прошле године, током епидемије ковид -19, хектар је коштао 7.750 евра, па је епидемија подигла цену пољопривредног земљишта.
За њиве само кеш
У другом кварталу ове године склопљено је 1.800 купопродајних уговора. У чак 99 одсто промета овом некретнином купци и продавци су бројали новчанице јер су њиве плаћане готовином.
То је, гледајући раније извештаје Републичког геодетског завода, и уобичајена појава трговања ораницама.
У јужном Банату цена хектара расте. У другом кварталу ове године била је 7.250 евра, прошле године у истом периоду 6.950 евра, а 2019. године, 5.920 евра. Другачије је у средњем Банату. Хектар је у другом кварталу ове године коштао 6.900 евра, годину дана раније - 6.850 евра, а 2019. године 7.050 евра, што може да наводи на закључак да се цена враћа на ону од пре две године.
Знатно нижу цену имало је пољопривредно земљиште у јужном и источном делу земље, свега 2.750 евра и та цена се ни мења каа се погледају подаци из другог квартала 2020. и 2019. године. У региону Шумадије и Западне Србије цена хектара вратила се ону из 2019. године - 3.150 евра, а прошле године у другом кварталу хектар је коштао 4.050 евра.
И у Београдском региону хектар обрадивог пољопривредног земљишта вратио се на цену из 2019. године, у просеку је вредео 3.700 евра, а у 2020. години у другом кварталу - 4.850 евра.
З. Делић