Za devet hektara u Bačkoj stan od 100.000 evra u Novom Sadu
NOVI SAD: U drugom kvartalu godine ostvaren je promet od blizu 1,6 milijarde evra na tržištu nepokretnosti što je dva puta više nego u isto vreme 2020. godine, kada je epidemija kovid -19 bila u punom jeku, saopštio je Republički geodetski zavod.
Od te sume, navode geodeti, najviše novca - 57 odsto je od prodaje stanova, zatim stambenih objekata -10 odsto, te građevinskog zemljišta - osam odsto, poslovnog prostora - pet posto…. .
U odnosu na sva područja u Srbiji najskuplja je zemlja u Južnobačkom okrugu, gde je hektar oranice u drugom kvartalu ove godine koštao u proseku čak 11.700 evra. U isto vreme prošle godine u tom regionu hektar je bio 10.400 evra.
Iza ovog okruga po visini cene hektara poljoprivrednog zemljišta sledi Severnobački okrug gde su kupoprodaje bile, u proseku, 9.550 evra. Na tom području nema velike cenovne razlike kada se posmatra drugi kvartal lane i preklane jer se hektar vrti oko 9.600 evra. Lane se u proseku prodavao po toj ceni, a godinu dana ranije - 9.650 evra.
U zapadnoj Bačkoj hektar je vredeo 9.000 evra, a prošle godine u drugom kvartalu 50 evra više. U Sremu je hektar pojeftinio u odnosu na drugi kvartal 2020. godine jer je tada koštao 8.950 evra, a ove godine u proseku 8.500 evra.
To praktično znači da bi se za oko devet hektara, pa i manje u Bačkoj mogao kupiti stan vredan najmanje 100.000 evra u Novom Sadu.
Hektar oranice u Severnobanatskom okrugu iznosio je 7.600 evra, a 2019. godine bio je 7.350 evra. Prošle godine, tokom epidemije kovid -19, hektar je koštao 7.750 evra, pa je epidemija podigla cenu poljoprivrednog zemljišta.
Za njive samo keš
U drugom kvartalu ove godine sklopljeno je 1.800 kupoprodajnih ugovora. U čak 99 odsto prometa ovom nekretninom kupci i prodavci su brojali novčanice jer su njive plaćane gotovinom.
To je, gledajući ranije izveštaje Republičkog geodetskog zavoda, i uobičajena pojava trgovanja oranicama.
U južnom Banatu cena hektara raste. U drugom kvartalu ove godine bila je 7.250 evra, prošle godine u istom periodu 6.950 evra, a 2019. godine, 5.920 evra. Drugačije je u srednjem Banatu. Hektar je u drugom kvartalu ove godine koštao 6.900 evra, godinu dana ranije - 6.850 evra, a 2019. godine 7.050 evra, što može da navodi na zaključak da se cena vraća na onu od pre dve godine.
Znatno nižu cenu imalo je poljoprivredno zemljište u južnom i istočnom delu zemlje, svega 2.750 evra i ta cena se ni menja kaa se pogledaju podaci iz drugog kvartala 2020. i 2019. godine. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije cena hektara vratila se onu iz 2019. godine - 3.150 evra, a prošle godine u drugom kvartalu hektar je koštao 4.050 evra.
I u Beogradskom regionu hektar obradivog poljoprivrednog zemljišta vratio se na cenu iz 2019. godine, u proseku je vredeo 3.700 evra, a u 2020. godini u drugom kvartalu - 4.850 evra.
Z. Delić
