У Србији без струјног и гасног ценовног удара

Рекордне цене бележе природни гас, али и угаљ, који је најскупљи у последњих 13 година, а усијале су се и берзе електричне енергије. Мегават-сат струје је са 60 евра, колико је коштао почетком лета, сада сада достигао цену између 160 и 200 евра.

Да грађани и привреда Србије немају разлога за бригу, иако на европском енергетском тржишту увелико влада криза цена и залиха енергената,  је рекао вршилац дужности директора ЈП “Електропривреда Србије” Милорад Грчић. Он је истакао да је ЕПС обезбедио све за стабилну производњу угља и струје и снабдевање електричном енергијом, те да је систем ЕПС-а на време припремљен за зимску сезону.

- Актуелне турбуленције у Европи додатно указују да смо у праву када инсистирамо на очувању енергетске независности наше земље - истакао је Грчић. - Да немамо наше ресурсе за производњу струје, били бисмо на коленима, а грађани и привреда били би у мраку. Слободно тржиште тера ЕПС да послује у складу са ситуацијом на берзама, који је само један од 63 лиценцирана снабдевача и привреда има слободу избора од кога ће куповати струју. Важно је да се зна да су, иако су цене за привреду скочиле, ЕПС-ове цене и даље најповољније у односу на конкуренцију.

Грчић је у саопштењу навео и да, захваљујући ЕПС-овим термо и хидро електранама, Србија није увозник електричне енергије, већ је енергетски независна држава и да грађани Србије плаћају најнижу цену струје у региону. По његовим речима, циљ је да и у наредним деценијама Србија има поуздану производњу електричне енергије, обезбеђену енергетску независност и потпуно испуњене еколошке норме.

Грчић је навео да се европске земље боре да набаве довољно струје, да Пољска одбија да затвори руднике угља, Немачка повећава производњу из угља за 36 одсто, Италија и Шпанија се боре са огромним скоком цена од преко 30 одсто за домаћинства, а да енергетске компаније у Великој Британији траже помоћ државе.

- Србија и ЕПС поново показују да само домаћински вођен ЕПС омогућава стабилност и безбедност. ЕПС послује позитивно, за шест месеци ове године остварен је профит од 97 милиона евра, а само од извоза струје за првих девет месеци ЕПС је зарадио 86 милиона евра - рекао је Грчић.

Да у Србији не треба очекивати несташицу ни природног гаса ни електричне енергије, каже за “Дневник” и уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић, која је истакла да је најављено да неће бити поскупљења ни природног гаса ни електричне енергије.

Цена гаса у Европи у уторак је приликом отварања трговања достигла рекордан износ од 1.250 долара за 1.000 кубних метара, према подацима с европске интерконтиненталне берзе. Након тога, а после вести да је Енергетска агенција Данске одобрила почетак тестирања првог крака гасовода Северни ток 2, цена је оштро пала и котације новембарских фјучерса на холандском TTF-u су пале на 1.124 долара за 1.000 кубних метара гаса. Председник Управног одбора “Гаспрома” Алексеј Милер изјавио је раније да су кашњења с пуњењем европских подземних складишта и растућа потражња за гасом довели до рекордних цена, које би у блиској будућности могле да буду премашене.

- Србија има актуелни аранжман с “Гаспромом”, који треба да се продужи за наредних 15 година, а по којој цени ће природни гас бити купован биће познато када уговор буде потписан - истиче Јелица Путниковић. - Што се тиче струје, ЕПС производи довољне количине, а уз то ми немамо, као неке друге земље, проблем с мањком производње из обновљивих извора јер су количине струје из тих извора веома мале - око два одсто. Не очекујем поскупљење струје не само до Нове године него ни до краја грејне сезоне јер ЕПС није поднео захтев за поскупљење, а и ретко се дешавало да струја поскупи у току грејне сезоне.

Јелица Путниковић је истакла да је сада и знатно повољнија ситуација са снабдевањем гасом јер Србија има и директан прикључак на Турски ток, па би, у случају потребе, вероватно могла да појача снабдевање, а уз то, имамо и Подземно складиште гаса у Банатском Двору, које је пуно.

Према њеним речима, до кризе с енергентима у свету дошло је зато што је после прошлогодишњих таласа пандемије привреда морала да ради, кренуо је и туризам и путовања, што је све заједно изазвало повећану потрошњу енергената.

Д. Млађеновић