U Srbiji bez strujnog i gasnog cenovnog udara

Rekordne cene beleže prirodni gas, ali i ugalj, koji je najskuplji u poslednjih 13 godina, a usijale su se i berze električne energije. Megavat-sat struje je sa 60 evra, koliko je koštao početkom leta, sada sada dostigao cenu između 160 i 200 evra.

Da građani i privreda Srbije nemaju razloga za brigu, iako na evropskom energetskom tržištu uveliko vlada kriza cena i zaliha energenata,  je rekao vršilac dužnosti direktora JP “Elektroprivreda Srbije” Milorad Grčić. On je istakao da je EPS obezbedio sve za stabilnu proizvodnju uglja i struje i snabdevanje električnom energijom, te da je sistem EPS-a na vreme pripremljen za zimsku sezonu.

- Aktuelne turbulencije u Evropi dodatno ukazuju da smo u pravu kada insistiramo na očuvanju energetske nezavisnosti naše zemlje - istakao je Grčić. - Da nemamo naše resurse za proizvodnju struje, bili bismo na kolenima, a građani i privreda bili bi u mraku. Slobodno tržište tera EPS da posluje u skladu sa situacijom na berzama, koji je samo jedan od 63 licencirana snabdevača i privreda ima slobodu izbora od koga će kupovati struju. Važno je da se zna da su, iako su cene za privredu skočile, EPS-ove cene i dalje najpovoljnije u odnosu na konkurenciju.

Grčić je u saopštenju naveo i da, zahvaljujući EPS-ovim termo i hidro elektranama, Srbija nije uvoznik električne energije, već je energetski nezavisna država i da građani Srbije plaćaju najnižu cenu struje u regionu. Po njegovim rečima, cilj je da i u narednim decenijama Srbija ima pouzdanu proizvodnju električne energije, obezbeđenu energetsku nezavisnost i potpuno ispunjene ekološke norme.

Grčić je naveo da se evropske zemlje bore da nabave dovoljno struje, da Poljska odbija da zatvori rudnike uglja, Nemačka povećava proizvodnju iz uglja za 36 odsto, Italija i Španija se bore sa ogromnim skokom cena od preko 30 odsto za domaćinstva, a da energetske kompanije u Velikoj Britaniji traže pomoć države.

- Srbija i EPS ponovo pokazuju da samo domaćinski vođen EPS omogućava stabilnost i bezbednost. EPS posluje pozitivno, za šest meseci ove godine ostvaren je profit od 97 miliona evra, a samo od izvoza struje za prvih devet meseci EPS je zaradio 86 miliona evra - rekao je Grčić.

Da u Srbiji ne treba očekivati nestašicu ni prirodnog gasa ni električne energije, kaže za “Dnevnik” i urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković, koja je istakla da je najavljeno da neće biti poskupljenja ni prirodnog gasa ni električne energije.

Cena gasa u Evropi u utorak je prilikom otvaranja trgovanja dostigla rekordan iznos od 1.250 dolara za 1.000 kubnih metara, prema podacima s evropske interkontinentalne berze. Nakon toga, a posle vesti da je Energetska agencija Danske odobrila početak testiranja prvog kraka gasovoda Severni tok 2, cena je oštro pala i kotacije novembarskih fjučersa na holandskom TTF-u su pale na 1.124 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Predsednik Upravnog odbora “Gasproma” Aleksej Miler izjavio je ranije da su kašnjenja s punjenjem evropskih podzemnih skladišta i rastuća potražnja za gasom doveli do rekordnih cena, koje bi u bliskoj budućnosti mogle da budu premašene.

- Srbija ima aktuelni aranžman s “Gaspromom”, koji treba da se produži za narednih 15 godina, a po kojoj ceni će prirodni gas biti kupovan biće poznato kada ugovor bude potpisan - ističe Jelica Putniković. - Što se tiče struje, EPS proizvodi dovoljne količine, a uz to mi nemamo, kao neke druge zemlje, problem s manjkom proizvodnje iz obnovljivih izvora jer su količine struje iz tih izvora veoma male - oko dva odsto. Ne očekujem poskupljenje struje ne samo do Nove godine nego ni do kraja grejne sezone jer EPS nije podneo zahtev za poskupljenje, a i retko se dešavalo da struja poskupi u toku grejne sezone.

Jelica Putniković je istakla da je sada i znatno povoljnija situacija sa snabdevanjem gasom jer Srbija ima i direktan priključak na Turski tok, pa bi, u slučaju potrebe, verovatno mogla da pojača snabdevanje, a uz to, imamo i Podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru, koje je puno.

Prema njenim rečima, do krize s energentima u svetu došlo je zato što je posle prošlogodišnjih talasa pandemije privreda morala da radi, krenuo je i turizam i putovanja, što je sve zajedno izazvalo povećanu potrošnju energenata.

D. Mlađenović