Свака друга зграда у Србији болује од азбеста

Азбест је до седамдесетих година прошлог века интензивно коришћен и у станоградњи и у инфраструктури и био је веома популаран за уградњу у, пре свега грађевинске материјале због своје велике отпорности на температуре, али и због ниске цене.

Изузетно је штетан по здравље људи приликом неодговарајућег поступања, посебно у тренутку демонтаже материјала који садрже азбест, или њиховог пропадања и деградације због атмосферских и осталих утицаја. Тада се из материјала ослобађају влакна која су довољно ситна да прођу природну филтрацију организма и да, као високо резистентна страна тела, изазову болести попут азбестозе или мезотелиома, као и осталих врста канцера.

Крајем седамдесетих престаје његова употреба, а упућени кажу да је време да се после 30 година, због климатских и свих других промена, Србија позабави и тим питањем и трајно уклони азбест из стамбених и јавних објеката и инфраструктуре да би престао да буде претња за здравље и безбедност људи.

Синиша Митровић из Центра Привредне коморе Србије за циркуларну економију рекао је за Танјуг да је за тај посао потребан широк консензус у друштву.

Наводи да је бенефит целог тог посла, за који се процењује да ће трајати десет година, то што ће покренути и грађевинску индустрију и уградњу нових материјала.

– Ради се о новом грађевинском „њу дилу”, с озбиром на то да готово 50 одсто јавних објеката у себи има некакве елементе и трагове азбеста, да не говоримо о водоводној инфраструктури – каже Митровић.

Посао пописа таквих објеката је веома тежак за реализацију, посебно имајући у виду велики број нелегално изграђених објеката, као и чињеницу да би за такав попис требало направити интерсекторску сарадњу, а Митровић наводи да се дешавало да се валовити азбест који се скида с неких јавних објекта дистрибуира и препродаје, тако да су грађани у неким руралним просторима њиме покривали свињце и кокошињце. У целом послу око уклањања азбеста у Србији драгоцена су искуства ЕУ, а Митровић је рекао да је у овом тренутку партнер холандска компанија која је једна од највећих оператера за управљање азбестом у свету, те да су у току и преговори с амбасадама Холандије и Шведске.

Начелница Одељења за управљање отпадом у Министарству за заштиту животне средине Радмила Шеровић рекла је за Танјуг да је на три од осам регионалних санитарних депонија могуће одлагање отпада који садржи азбест, односно опасног отпада, и то у деловима који су посебно пројектовани на тим депонијама, а то су касете за одлагање опасног отпада.

Уз то, објашњава, отпад који садржи азбест мора се прекрити слојем земље ради спречавања негативног утицаја на животну средину и здравље људи.

– То није једино решење – рекла је Радмила Шеровић. – Друго решење је да у наредном периоду изградимо посебне депоније за одлагање опасног отпада, што је у складу с нашим стратешким документима.

Уклањање материјала који садрже азбест с објеката већ траје, посебно у објектима јавне намене, приликом адаптација и осталих грађевинских радова, а потребно га је, сходно прописима ЕУ, уклонити са свих објеката када се законодавство буде у потпуности прилагодило директивама које такве активности налажу, кажу у Министарству за заштиту животне средине.

Наводе да су штетни утицаји занемарљиви ако се с тим материјалима ради правилно, уз поштовање свих мера безбедности и здравља на раду, Закона о управљању отпадом и Правилника о управљању отпадом који садржи азбест.

Е. Д.