Svaka druga zgrada u Srbiji boluje od azbesta

Azbest je do sedamdesetih godina prošlog veka intenzivno korišćen i u stanogradnji i u infrastrukturi i bio je veoma popularan za ugradnju u, pre svega građevinske materijale zbog svoje velike otpornosti na temperature, ali i zbog niske cene.

Izuzetno je štetan po zdravlje ljudi prilikom neodgovarajućeg postupanja, posebno u trenutku demontaže materijala koji sadrže azbest, ili njihovog propadanja i degradacije zbog atmosferskih i ostalih uticaja. Tada se iz materijala oslobađaju vlakna koja su dovoljno sitna da prođu prirodnu filtraciju organizma i da, kao visoko rezistentna strana tela, izazovu bolesti poput azbestoze ili mezotelioma, kao i ostalih vrsta kancera.

Krajem sedamdesetih prestaje njegova upotreba, a upućeni kažu da je vreme da se posle 30 godina, zbog klimatskih i svih drugih promena, Srbija pozabavi i tim pitanjem i trajno ukloni azbest iz stambenih i javnih objekata i infrastrukture da bi prestao da bude pretnja za zdravlje i bezbednost ljudi.

Siniša Mitrović iz Centra Privredne komore Srbije za cirkularnu ekonomiju rekao je za Tanjug da je za taj posao potreban širok konsenzus u društvu.

Navodi da je benefit celog tog posla, za koji se procenjuje da će trajati deset godina, to što će pokrenuti i građevinsku industriju i ugradnju novih materijala.

– Radi se o novom građevinskom „nju dilu”, s ozbirom na to da gotovo 50 odsto javnih objekata u sebi ima nekakve elemente i tragove azbesta, da ne govorimo o vodovodnoj infrastrukturi – kaže Mitrović.

Posao popisa takvih objekata je veoma težak za realizaciju, posebno imajući u vidu veliki broj nelegalno izgrađenih objekata, kao i činjenicu da bi za takav popis trebalo napraviti intersektorsku saradnju, a Mitrović navodi da se dešavalo da se valoviti azbest koji se skida s nekih javnih objekta distribuira i preprodaje, tako da su građani u nekim ruralnim prostorima njime pokrivali svinjce i kokošinjce. U celom poslu oko uklanjanja azbesta u Srbiji dragocena su iskustva EU, a Mitrović je rekao da je u ovom trenutku partner holandska kompanija koja je jedna od najvećih operatera za upravljanje azbestom u svetu, te da su u toku i pregovori s ambasadama Holandije i Švedske.

Načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Radmila Šerović rekla je za Tanjug da je na tri od osam regionalnih sanitarnih deponija moguće odlaganje otpada koji sadrži azbest, odnosno opasnog otpada, i to u delovima koji su posebno projektovani na tim deponijama, a to su kasete za odlaganje opasnog otpada.

Uz to, objašnjava, otpad koji sadrži azbest mora se prekriti slojem zemlje radi sprečavanja negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

– To nije jedino rešenje – rekla je Radmila Šerović. – Drugo rešenje je da u narednom periodu izgradimo posebne deponije za odlaganje opasnog otpada, što je u skladu s našim strateškim dokumentima.

Uklanjanje materijala koji sadrže azbest s objekata već traje, posebno u objektima javne namene, prilikom adaptacija i ostalih građevinskih radova, a potrebno ga je, shodno propisima EU, ukloniti sa svih objekata kada se zakonodavstvo bude u potpunosti prilagodilo direktivama koje takve aktivnosti nalažu, kažu u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Navode da su štetni uticaji zanemarljivi ako se s tim materijalima radi pravilno, uz poštovanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu, Zakona o upravljanju otpadom i Pravilnika o upravljanju otpadom koji sadrži azbest.

E. D.