Суботица нови шампион Србије по броју продатих кућа
Највише кућа продато је у Војводини и то у Суботицу, где је у прошлој години прометовано чак 1.202, док је најскупљи дом продат у Новом Саду за вртоглавих 1.054.990 евра, показују подаци Републичког геодетског завода.
У Суботици је најјефтинија кућа коштала 1.000, а најскупља 245.000 евра.
Зрењанин и Нови Сад издвајају се у Војводини по броју продатих кућа, док су београдске општине на првом месту у Србији. У Зрењанину је прошле године продато 841, у Новом Саду 834, док је у Београду прометовано 1.894 кућа.
Цене кућа имају широк распон и кретале су се од минималних 400 остварених у више градова у Србији до 5.100.000 евра у општини Савски венац. Најјефтинија кућа у Зрењанину није прешла цену од 1.000 евра, док је најскупља коштала 160.000. Најјефитнија кућа у Новом Саду продата је за 5.000, а најскупља за вртоглавих 1.054.990 евра.
Сомбор је такође међу оним општинама у Србији са највећим бројем продатих кућа, и ту је прошле године прометовано њих 505. Најјефтинија је коштала 1.000, а најскупља 185.00 евра. У Сремској Митровици продато је 446 кућа, у Бечеју 426, Кикинди 398, Инђији 332 и у Руми 291. Распон цена у овим општинама се кретао од 1.000 до 210.000 евра.
Вредност тржишта кућа у Републици Србији је 650 милиона евра, од тога је 243 милиона у Војводини, а у Граду Београду 208 милиона евра. Највећи удео у броју регистрованих уговора о купопродаји кућа је у региону Војводине 53 одсто, затим Шумадије и Западне Србије 21 одсто, Јужне и Источне Србије 15 одсто, а Града Београда 11 одсто.
У промету кућа у 2022. години највише су биле заступљене куће од 70 до 120 метара квадратних, њих 47 одсто, затим кућа до 70 метара квадратних, њих 26 одсто и тако даље. Најчешће су у промету били плацеви површине од два до седам ари – 55 одсто, затим од седам до 12 ари – 24 одсто, преко 12 ари – 17 одсто и испод два ара – четири одсто од укупног промета.
У извештају Републичког геодетског завода промет кућа на нивоу државе у 2022. години је на истом нивоу као у 2021. години. Када се упоређују prеthodnе године, онда је ситуација другачија. Наиме, 2022. је остварено 24.766 продаја, док је 2020. године тај број био 18.737, а 2019. 17.113, што показује да промет кућа у последње четири године бележи раст.
Регион Војводине има највеће учешће у новчаној суми прометованог пољопривредног земљишта..
Чак 80 одсто пара од њива приходовано је у Војводини.
Такође, покрајински пазар је на првом месту и код стамбених објеката (кућа, викендица и стамбених зграда) са 37 одсто и грађевинског земљишта са 35 одсто у односу на укупне вредности прометованих непокретности ове врсте/подврсте на територији Републике Србије.
Вредност тржишта промета кућа је у односу на 2021. већа за 11 одсто.
На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у 2022. години 11 одсто свих непокретности је плаћено из кредита, што је за два процентна поена мање у поређењу са 2021. годином. Из кредита се најчешће плаћају станови. У 2022. години 26 одсто станова у Републици Србији је плаћено кредитом, што је за пет процентних поена мање у поређењу са 2021. годином.
С. Аничић Илић