Станичне услуге одређују се одокативно

Због тога се дешава да станичне услуге на некој аутобуској станици превозника коштају 200 динара, а на другој и четири пута више, односно 800. Проблем је настао због тога што још увек није донета уредба о утврђивању највише цене станичних услуга, која је, иначе, требало да буде донета још у фебруару прошле године.

Због управљача аутобуских станица који повређују конкуренцију, како је уочила Комисија за заштиту конкуренције, последица је да неки провозници укидају одређене поласке или повећавају цену превоза путника на линијама које саобраћају кроз те станице. Има и оних превозника који путнике примају ван предвиђеног, односно ограђеног дела неке аутобуске станице да би се избегло плаћање станичне услуге.

По речима Чедомира Радојчића из Комисије за заштиту конкуренције, цене станичних услуга често су неоправадно високе, углавном због недостатка конкуренцију у месту пословања па је зато и могућа злоупотреба доминатног положаја.

– На истој аутобуској станици управљач својом пословном одлуком и ценовницима које је утврдио наплаћује различиту цену за исту услугу различитим корисницима. Примера ради, путници који купе карту у туристичкој агенцији плаћају станичну услугу више него они који је купе на самој станици – наводи Радојчић. – Уколико је управљач аутобуске станице истовремено и аутобуски превозник, себи као превознику наплаћује нижи износ за услугу пријема и отпреме аутобуса него другим превозницима.

Влада Србије требало је да донесе уредбу којим ће се утврдити највиша цена станичне услуге, али то још није урађено. Ипак, по објашњењу помоћника министра за друмски саобраћај Саше Стојановића, доношење те уредбе очекује се ускоро.

– Ради се о комплексном материјалу који, пре свега, подразумева усаглашавање, а потребно је и израдити акте које треба да донесе Привредна комора Србије. Није реално да уредба почне да се примењује пре Нове године – рекао је Стојановић.

За Комисију за заштиту конкуренције, указао је Чедомир Радојчић, велику мистерију представља шта је то перонска карта и како се она наплаћује.

– Где је основни резон за наплату перонске карте ако се све услуге које путник, или неко ко је у пратњи путника, плаћају? – пита Радојчић. – Уколико перонска карта опстане, мораће да кошта једнако и за онога ко путује и за онога ко путника прати.

Директорка Центра ПКС-а за стручно оспособљавање у транспорту Милица Дубљевић објашњава за „Дневник” да ПКС, на основу Закона о превозу путника у друмском саобраћају, доноси одговарајуће акте, али је потребно prеthodno добити мишљење, односно сагласност Министарства за саобраћај.

– Што се тиче аутобуских станица, ПКС доноси опште услове пословања аутобуских станица и акт о њиховој категоризацији – рекла је Милица Дубљевић. – Предлог тих аката припремљен је и достављен надлежном министарству на мишљење још пре почетка пуне примене Закона о превозу путника, али још увек чекамо мишљење.

Наша саговорница указује на то да се предлогом Акта о категоризацији аутобуских станица утврђује категорија аутобуских станица, врста критеријума за њихову категоризацију, методологија вредновања критеријума, гранична вредност броја бодова, методологија утврђивања категорије, састав и начин рада комисије која спроводи поступак за утврђивање категорије аутобуске станице као и тело ПКС-а које одлучује о категорији аутобуске станице.

– Пружалац услуга аутобуске станице дужан је да станичне услуге пружа и наплаћује у складу с категоријом аутобуске станице па је, самим тим, Акт о категоризацији АС у директној вези с уредбом која прописује утврђивање највиших цена станичне услуге коју доноси Влада Србије на предлог ресорног министарства. Због великог броја проблема у тој области, на које је указала Комисија за заштиту конкуренције, охрабрује изјава помоћника министра да се очекује скоро доношење уредбе – истиче Милица Дубљевић.

Љ. Малешевић