Шта нам доносе новине приликом осигурања возила?

Највеће учешће у томе има осигурање од одговорности због употребе моторних возила и износи 32 процента. На домаћем тржишту послује десет осигуравајућих кућа које се баве том врстом осигурања.

Будући да је домаће тржиште још увек сиромашно, велики број клијената услуге осигуравајућих компанија тражи само када региструје возило јер је та врста осигурања обавезна. Пракса је показала да и те како има простора за побољшање да би подаци били прецизни, а једно од њих стићи ће већ од наредне године. Сви записници о саобраћајним несрећама ће од 1. јануара бити у дигиталном облику пошто ће Министраство унутрашњих послова тај документ, осим што ће га доставити странакама, обавезно достваљати и Удружењу осигуравача Србије и самим осигуравајућим кућама.

– Циљ те новине је убрзавање исплате штете и утврђивање одговорности у саобраћајним несрећама – каже генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић.

Укупна премија код ауто-одогворности прошле године износила је 30 милијарди динара, односно 243 милиона евра. Упркос подацима који говоре да се из године у годину бележи раст, ти износи су још увек доста скромни, не само у односу на развијене земље већ и у односу на регион. Просечна премија у области ауто-одговорности у Србији износи 12.820 динара, односно 104 евра. Тај износ је мањи него у Словенији, где је просечна премија 129 евра, а више плаћају и власници возила у Хрватској: за ту врсту осигурања издвајају 130 евра. У Босни и Херцеговини просечна премија ауто-осигурања износи 152 евра, а у Црној Гори 169.

Да у Србији има доста возача који се на друмовима понашају бахато, возе брже од дозвољене и прописане брзине, с по неколико промила алкохола у крви, добро је позато, а то потврђују и подаци осигуравајућих кућа. На путевима Србије годишње настрада око 600 људи, а повређених је далеко више. Тешке телесне повреде у око 35.000 саобраћајних незгода задобије 3.500 људи, док је особа с лакшим повредама око 14.000. Матријална штета која при томе настаје је, наравно, велика.

Наравно, примедбе на тај сектор осигурања имају и корисници. На недавном скупу осигуравача у Аранђеловцу истакнуто је и да је неопходно смањити оперативне трошкове у поступку осигурања, као и решити питање неуједначених критеријума за исплату нематеријалних штета. Будући да осигуравајуће компаније у наредном приоду чека либерализација тржишта, може се очекивати жешћа конкуренција, а мањи профит.

Треба рећи и да се у Србији бележи спор али стабилан раст код  животног осигурања, а прошле године забележено је повећање од 20 одсто. Клијентима који уложе новац у животно осигурање то доноси већи приход него штедња у банци. Осигуравачи сматрају да би раст био и бржи и већи када би се за ту област увеле пореске олакшице. 

Д. Вујошевић