Šta nam donose novine prilikom osiguranja vozila?

Najveće učešće u tome ima osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila i iznosi 32 procenta. Na domaćem tržištu posluje deset osiguravajućih kuća koje se bave tom vrstom osiguranja.

Budući da je domaće tržište još uvek siromašno, veliki broj klijenata usluge osiguravajućih kompanija traži samo kada registruje vozilo jer je ta vrsta osiguranja obavezna. Praksa je pokazala da i te kako ima prostora za poboljšanje da bi podaci bili precizni, a jedno od njih stići će već od naredne godine. Svi zapisnici o saobraćajnim nesrećama će od 1. januara biti u digitalnom obliku pošto će Ministrastvo unutrašnjih poslova taj dokument, osim što će ga dostaviti stranakama, obavezno dostvaljati i Udruženju osiguravača Srbije i samim osiguravajućim kućama.

– Cilj te novine je ubrzavanje isplate štete i utvrđivanje odgovornosti u saobraćajnim nesrećama – kaže generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.

Ukupna premija kod auto-odogvornosti prošle godine iznosila je 30 milijardi dinara, odnosno 243 miliona evra. Uprkos podacima koji govore da se iz godine u godinu beleži rast, ti iznosi su još uvek dosta skromni, ne samo u odnosu na razvijene zemlje već i u odnosu na region. Prosečna premija u oblasti auto-odgovornosti u Srbiji iznosi 12.820 dinara, odnosno 104 evra. Taj iznos je manji nego u Sloveniji, gde je prosečna premija 129 evra, a više plaćaju i vlasnici vozila u Hrvatskoj: za tu vrstu osiguranja izdvajaju 130 evra. U Bosni i Hercegovini prosečna premija auto-osiguranja iznosi 152 evra, a u Crnoj Gori 169.

Da u Srbiji ima dosta vozača koji se na drumovima ponašaju bahato, voze brže od dozvoljene i propisane brzine, s po nekoliko promila alkohola u krvi, dobro je pozato, a to potvrđuju i podaci osiguravajućih kuća. Na putevima Srbije godišnje nastrada oko 600 ljudi, a povređenih je daleko više. Teške telesne povrede u oko 35.000 saobraćajnih nezgoda zadobije 3.500 ljudi, dok je osoba s lakšim povredama oko 14.000. Matrijalna šteta koja pri tome nastaje je, naravno, velika.

Naravno, primedbe na taj sektor osiguranja imaju i korisnici. Na nedavnom skupu osiguravača u Aranđelovcu istaknuto je i da je neophodno smanjiti operativne troškove u postupku osiguranja, kao i rešiti pitanje neujednačenih kriterijuma za isplatu nematerijalnih šteta. Budući da osiguravajuće kompanije u narednom priodu čeka liberalizacija tržišta, može se očekivati žešća konkurencija, a manji profit.

Treba reći i da se u Srbiji beleži spor ali stabilan rast kod  životnog osiguranja, a prošle godine zabeleženo je povećanje od 20 odsto. Klijentima koji ulože novac u životno osiguranje to donosi veći prihod nego štednja u banci. Osiguravači smatraju da bi rast bio i brži i veći kada bi se za tu oblast uvele poreske olakšice. 

D. Vujošević