Србија до сада сазнала да је власник 85.070 станова
Пред крај прошле године посланици Скупштине Србије усвојили су измене и допуне Закона о јавној својини, чиме је рок за упис државне имовине у регистар продужен до 31. децембра 2020. године.
Првобитни рок био је 31. децембар прошле године, а пошто многе локалне самоуправе и државне институције нису пописале државну имовину, он је овога пута продужен три године, што значи да држава све до 2020. године неће знати којом имовином располаже, а самим тим изгубиће знатну своту која би могла бити остварена продајом онога што више није неопходно и што је вишак.
Крајем прошле године, по подацима Дирекције за имовину Србије, у регистар државне имовине 1.632 корисника пријавила су 96.370 непокретности. Од тога је 85.070 станова, пословних зграда и земљишта означено као својина Републике Србије. На основу добијених података, процењено је да пописана државна имовина вреди 165 милијарди динара. Толико је процењена само имовина коју је пријавило 1.098 установа чији је оснивач држава.
Информације о државној имовини до краја прошле године доставило је само 25 од 176 локалних самоуправа. Дирекција за имовину је почетком прошле године организовала радионице на које су позване све локалне самоуправе и остали корисници непокретности у јавној својини да би обучили своје кадрове да користе апликацију за упис имовине у онлајн регистар непокретности. У тај регистар, који се налази на сајту Дирекције за имовину, корисници државне имовине сами уписују непокретности којима располажу, а то значи не само зграде и станове већ и путеве, мостове, пруге, шуме, реке, изворе лековите воде, руднике, њиве и пашњаке... односно све оно што је у јавном власништву.
По речима директора Републичке дирекције за имовину Јована Воркапића, од продаје непокретности у државној својини прошле године остварен је прилив у buyеt Србије од око 8,3 милиона евра, а поступци продаје су спроведени у складу са законом и на основу одлука Владе Србије и након прибављених свих позитивних мишљења.
Измене и допуне Закона о јавној својини донеле су и друге значајне промене, међу којима је и да више неће бити могућа пленидба од болница. Другим речима, извршитељи више неће моћи да плене службена или амбулантна возила, кревете и апарате у болницама и домовима здравља, већ ће наплату дугова здравствених установа моћи спроводити само на некој другој имовини или од новца с рачуна. На тај начин, спречиће се понављање случаја КБЦ „Драгиша Мишовић”, којем је над главом висила пленидба имовине, а самим тим и немогућност наставка рада.
– То значи да су продате по тржишним условима, јавним оглашавањем у дневним новинама и на сајту Дирекције, путем прикупљања затворених писмених понуда – објаснио је Воркапић. – Поступак отварања приспелих затворених понуда спроведен је јавно, у присуству заинтересованих понуђача, а тржишну вредност је процењивала Пореска управа и она је служила као почетна купопродајна цена испод које се не може ићи, односно понуђена купопродајна цена морала је бити већа од почетне.
Љ. Малешевић