Провера стеченог богатства почиње у марту

Да подсетимо, Закон је донет почетком прошле године, с одложеном применом од годину, и уређује поступак утврђивања имовине физичког лица, њено увећање и посебан порез на имовину коју физичко лице не може да докаже да је стекло на законит начин. Тако ће они који у значајној мери повећају свој имовину морати да имају ваљане доказе о томе на који су то начин учинили.

Пореска управа покреће поступак контроле ако се у „prеthodnom поступку учини вероватним” да у највише три узастопне календарске године у којима је физичко лице увећало имовину, постоји разлика између ње и пријављених прихода већа од 150.000 евра у динарској противвредности. Терет доказивања увећања имовине у односу на пријављене приходе физичког лица је на Пореској управи, а након тога терет доказивања је на физичком лицу, односно порески обвезник мора да докаже да је имовина, у делу у којем њено увећање није у складу с пријављеним приходима, стечена законито.

Иначе, термин „имовина” означава непокретне и покретне ствари, регистроване или нерегистроване, као и друга имовинска права у Републици Србији и иностранству, док су „пријављени приходи” приходи физичког лица који су пријављни надлежном пореском органу. „Увећање имовине” представља позитивну разлику између вредности имовине физичког лица на крају одређеног периода у односу на његов почетак, а под термином „незаконито стечена имовина” подразумева се разлика између увећања имовине и пријављених прихода, за коју физичко лице не докаже да је стечена на законит начин.

У имовину се убрајају и финансијски инструменти, удели у правном лицу, опрема за обављање самосталне делатности, моторна возила, пловни објекти, ваздухоплови, штедни улози, готов новац и друга имовинска права. Пореска управа може да користи све врсте евиденција и података које поседују надлежни органи, а поступак се спроводи на основу анализе ризика, у складу с годишњим смерницама које доноси директор Пореске управе и оне нису јавно доступне.

Како је недавно изјавио саветник за порезе Ђерђ Пап, он од примене тог закона не очекује значајне резултате. По његовим речима, поступак провере имовине је компликован и дуготрајан јер у Србији нема свих валидних података о приходима. Он је додао да се у земљама Европске уније приликом куповине скупоценог аутомобила или неке некретнине проверава да ли је то проистекло из остварених прихода, а да је то лако утврдити јер нема сиве исплате зарада као у Србији.

Он је рекао да је институт унакрсне провере имовине, који је пандан провери која је сада уведена, унет у Закон о пореском поступку и пореској администрацији 2002. године, али да из необјашњивих разлога никад није примењен. Подсетио је и на то да је 2003. године пропао покушај наплате пореза на екстрапрофит и да је враћен новац који је био наплаћен бизнисмену и власнику „Мобтела” Богољубу Карићу, те да је за спровођење сваког закона, па и Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, неопходна политичка воља.

Д. Млађеновић