Provera stečenog bogatstva počinje u martu

Da podsetimo, Zakon je donet početkom prošle godine, s odloženom primenom od godinu, i uređuje postupak utvrđivanja imovine fizičkog lica, njeno uvećanje i poseban porez na imovinu koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način. Tako će oni koji u značajnoj meri povećaju svoj imovinu morati da imaju valjane dokaze o tome na koji su to način učinili.

Poreska uprava pokreće postupak kontrole ako se u „prethodnom postupku učini verovatnim” da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima je fizičko lice uvećalo imovinu, postoji razlika između nje i prijavljenih prihoda veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, a nakon toga teret dokazivanja je na fizičkom licu, odnosno poreski obveznik mora da dokaže da je imovina, u delu u kojem njeno uvećanje nije u skladu s prijavljenim prihodima, stečena zakonito.

Inače, termin „imovina” označava nepokretne i pokretne stvari, registrovane ili neregistrovane, kao i druga imovinska prava u Republici Srbiji i inostranstvu, dok su „prijavljeni prihodi” prihodi fizičkog lica koji su prijavljni nadležnom poreskom organu. „Uvećanje imovine” predstavlja pozitivnu razliku između vrednosti imovine fizičkog lica na kraju određenog perioda u odnosu na njegov početak, a pod terminom „nezakonito stečena imovina” podrazumeva se razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, za koju fizičko lice ne dokaže da je stečena na zakonit način.

U imovinu se ubrajaju i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti, vazduhoplovi, štedni ulozi, gotov novac i druga imovinska prava. Poreska uprava može da koristi sve vrste evidencija i podataka koje poseduju nadležni organi, a postupak se sprovodi na osnovu analize rizika, u skladu s godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave i one nisu javno dostupne.

Kako je nedavno izjavio savetnik za poreze Đerđ Pap, on od primene tog zakona ne očekuje značajne rezultate. Po njegovim rečima, postupak provere imovine je komplikovan i dugotrajan jer u Srbiji nema svih validnih podataka o prihodima. On je dodao da se u zemljama Evropske unije prilikom kupovine skupocenog automobila ili neke nekretnine proverava da li je to proisteklo iz ostvarenih prihoda, a da je to lako utvrditi jer nema sive isplate zarada kao u Srbiji.

On je rekao da je institut unakrsne provere imovine, koji je pandan proveri koja je sada uvedena, unet u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji 2002. godine, ali da iz neobjašnjivih razloga nikad nije primenjen. Podsetio je i na to da je 2003. godine propao pokušaj naplate poreza na ekstraprofit i da je vraćen novac koji je bio naplaćen biznismenu i vlasniku „Mobtela” Bogoljubu Kariću, te da je za sprovođenje svakog zakona, pa i Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, neophodna politička volja.

D. Mlađenović