Позлатиће се девизне резерве: У полугама две милијарде евра
НОВИ САД: Када ова година буде на измаку, девизне резерве Србије требало би да буду богатије за још десет тона злата, односно требало би да имамо укупно 30 тона златних полуга.
У годинама које долазе Србија ће и даље куповати злато, те би у наредну годину и по требало да га имамо чак 50 тона. Одлука о појачавању резерви у злату донета је након састанка с делегацијом Међународног монетарног фонда. Добро обавештени кругови кажу да је појачавање златних резерви предложио шеф државе Александар Вучић, а мисија ММФ-а, која је била у Београду почетком седмице, није имала ништа против те идеје.
Србија неће бити једина земља која појачава девизне резерве у злату. Већ 5.000 година злато има статус непролазне вредности. Прошле године банке широм света штедро су куповале злато, тр је 2018. на светском тржишту забележен рекордан обим куповине злата у prеthodno пола века. Тражња се наставила и у првом кварталу ове године. Подаци Светског савета за злато говоре да су у прва три месеца ове године централне банке купиле 145,4 тона злата, или 68 одсто више него лане. Највећи купци били су Руска централна банка са 651,5 метричком тоном, а велики купци били су и Француска, Италија, Немачка и САД. Вашингтон има највеће резерве злата – 8.407 тона, или 75 одсто националних резерви ФЕД-а. У поређењу с том бројком наших будућих 50 тона делује прилично скромно.
Злато је берзански артикал и цена му се мења. Вредност се изражава у унцама, а то је 31,1 грам. Прекјуче је за то требало издвојити 1.276 долара за тзв. фину унцу. На светским берзама цена злата зависи од вредности америчког долара – када он крене да расте, цена злату пада.
Следећи битан фактор је инфлација. Толерише се два одсто на годишњем нивоу. Када инфлација пређе тај праг, иде се у злато. Трећи одлучујући чинилац су референтне стопе: када оне падају, штедња није атрактивна па се злато више тражи.
Тренутно резерве Народне банке Србије износе 11 милијарди евра, од тога је нешто више од шест милијарди у хартијама од вредности и готовини, односно ефективи. Поменутих 20 тона злата вреди 767 милиона евра. Тако није тешко израчунати да тона злата вреди 38,35 милиона евра.
То, опет, значи да ће с додатних десет тона у резрвама бити више од милијарде евра у златним полугама, а 50 тона је готово две милијарде евра. Злато је берзански артикал и цена му се мења, али у последње време већих турбуленција није било.
Од поменутих 20 тона, чак 95 одсто је у трезору код нас. У периоду од 2001. до 2005. године Србија је вратила кући чак десет тона злата, а од 2005. злато није продавано, напротив, повећано је учешће, говоре подаци Народне банке Србије.
Д. Вујошевић
