Pozlatiće se devizne rezerve: U polugama dve milijarde evra

U godinama koje dolaze Srbija će i dalje kupovati zlato, te bi u narednu godinu i po trebalo da ga imamo čak 50 tona. Odluka o pojačavanju rezervi u zlatu doneta je nakon sastanka s delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda. Dobro obavešteni krugovi kažu da je pojačavanje zlatnih rezervi predložio šef države Aleksandar Vučić, a misija MMF-a, koja je bila u Beogradu početkom sedmice, nije imala ništa protiv te ideje.

Srbija neće biti jedina zemlja koja pojačava devizne rezerve u zlatu. Već 5.000 godina zlato ima status neprolazne vrednosti. Prošle godine banke širom sveta štedro su kupovale zlato, tr je 2018. na svetskom tržištu zabeležen rekordan obim kupovine zlata u prethodno pola veka. Tražnja se nastavila i u prvom kvartalu ove godine. Podaci Svetskog saveta za zlato govore da su u prva tri meseca ove godine centralne banke kupile 145,4 tona zlata, ili 68 odsto više nego lane. Najveći kupci bili su Ruska centralna banka sa 651,5 metričkom tonom, a veliki kupci bili su i  Francuska, Italija, Nemačka i SAD.  Vašington ima najveće rezerve zlata – 8.407 tona, ili 75 odsto nacionalnih rezervi FED-a. U poređenju s tom brojkom naših budućih 50 tona deluje prilično skromno.

Zlato je berzanski artikal i cena mu se menja. Vrednost se izražava u uncama, a to je 31,1 gram. Prekjuče je za to trebalo izdvojiti 1.276 dolara za tzv. finu uncu. Na svetskim berzama cena zlata zavisi od vrednosti američkog dolara – kada on krene da raste, cena zlatu pada.

Sledeći bitan faktor je inflacija. Toleriše se dva odsto na godišnjem nivou. Kada inflacija pređe taj prag, ide se u zlato. Treći odlučujući činilac su referentne stope: kada one padaju, štednja nije atraktivna pa se zlato više traži.

Trenutno rezerve Narodne banke Srbije iznose 11 milijardi evra, od toga je nešto više od šest milijardi u hartijama od vrednosti i gotovini, odnosno efektivi. Pomenutih 20 tona zlata vredi 767 miliona evra. Tako nije teško izračunati da tona zlata vredi 38,35 miliona evra.

To, opet, znači da će s dodatnih deset tona u rezrvama biti više od milijarde evra u zlatnim polugama, a 50 tona je gotovo dve milijarde evra. Zlato je berzanski artikal i cena mu se menja, ali u  poslednje vreme većih turbulencija nije bilo.

Od pomenutih 20 tona, čak 95 odsto je u trezoru kod nas. U periodu od 2001. do 2005. godine Srbija je vratila kući čak deset tona zlata, a od 2005. zlato nije prodavano, naprotiv, povećano je učešće, govore podaci Narodne banke Srbije.

D. Vujošević