Од рудне ренте држава лане приходовала преко пет милијарди динара
НОВИ САД: Предузећа у Србији која се баве експолатацијом минералних сировина у обавези су да плате одговарајућу накнаду на име тога што раде и та врста накнаде плаћа се у свим државама.
На основу података које Министарство рударства и енергетике прати из финансијских извештаја привредних друштава која се баве експолатацијом минералних сировина прошле године је по основу накнаде за коришћење минералних сировина, познате и као рудна рента, наплаћено укупно 5.180.265.265 динара. Од тог износа је за експлоатацију минералних сировина на територији Војводине уплаћено је 1.230.565.229 динара, док је у централној Србији уплаћено 3.949.700.036 динара.
Од укупног износа накнаде за коришћење минералних сировина у 2017. години највиши приходи остварен је од наплате накнаде за угаљ - 2.065.653.221 динара. Након тога највише новца је уплаћено на име накнаде за експлоатацију метала - 1.512.000.000 динара, док је за експлоатацију нафте уплаћено 1.133.064.194 динара. Преостали износ по основу накнаде за коришћење минералних сировина остварен је за експлоатацију неметаличних сировина за добијање грађевинског материјала (лапорац, кречњак, глина, песак, шљунак, техничко-грађевински и архитектонско-грађевински камен...) и магнезита.
Плаћање ове накнаде предвиђено је Законом о рударству и геолошким и истраживањима, а одређено је да носилац експлоатације којем је одобрено извођење рударских радова плаћа накнаду за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса у складу са законом. Према одредбама Закона о рударству и геолошким и истраживањима, накнада за геотермалну енергију се не плаћа.
Висина накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса нија иста и креће се у распону од један до седам одсто од прихода. Најмања накнада плаћа се за експлоатацију техногених сировина које су резултат експлоатације и прераде минералних сировина и за експлоаатцију свих врста соли и соних вода - један одсто од прихода, док је за радиоактивне сировине накнада два одсто.
За експлоатацаију свих врста угља и уљних шкриљаца, подземних вода из којих се добијају корисне минералне сировине, као и подземних воде везаних за рударску технологију и гасове који се с њима јављају је три одсто, а за за угљоводонике у течном и гасовитом стању (нафта и гас) и остале природне гасове је седам одсто од прихода. За све металичне сировине накнада је пет одсто од нето прихода од топионице.
Новац који се оствари на име рудне ренте уплаћује се у buyеt републике, покрајине и локалне самоуправе. Највише новца, односно 60 одсто, који се оствари од накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса, приход је buyеta Србије, док 40 одсто припада buyеtu локалне самоуправе на чијој се територији обавља експлоатација. Када се експлоатација обавља на територији АП Војводине, 50 одсто средства од накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса припада буџету Србије, 40 одсто припада локалној самоуправе на чијој се територији обавља експлоатација, а 10 одсто је приход буџета Покрајине.
Од средстава која одлазе у буџет Србије 35 одсто се користи у складу с годишњим програмом ради подстицања развоја рударства и спречавања и отклањања штетних последица насталих експлоатацијом минералних сировина. Новац од накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса који припада локалним самоуправама користе се за унапређење услова живота у њима, а пре свега за изградњу инфраструктуралних објеката и других објеката у циљу побољшавања услова живота, на који сагласност даје министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине.
Д. Млађеновић