Od rudne rente država lane prihodovala preko pet milijardi dinara
NOVI SAD: Preduzeća u Srbiji koja se bave ekspolatacijom mineralnih sirovina u obavezi su da plate odgovarajuću naknadu na ime toga što rade i ta vrsta naknade plaća se u svim državama.
Na osnovu podataka koje Ministarstvo rudarstva i energetike prati iz finansijskih izveštaja privrednih društava koja se bave ekspolatacijom mineralnih sirovina prošle godine je po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina, poznate i kao rudna renta, naplaćeno ukupno 5.180.265.265 dinara. Od tog iznosa je za eksploataciju mineralnih sirovina na teritoriji Vojvodine uplaćeno je 1.230.565.229 dinara, dok je u centralnoj Srbiji uplaćeno 3.949.700.036 dinara.
Od ukupnog iznosa naknade za korišćenje mineralnih sirovina u 2017. godini najviši prihodi ostvaren je od naplate naknade za ugalj - 2.065.653.221 dinara. Nakon toga najviše novca je uplaćeno na ime naknade za eksploataciju metala - 1.512.000.000 dinara, dok je za eksploataciju nafte uplaćeno 1.133.064.194 dinara. Preostali iznos po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina ostvaren je za eksploataciju nemetaličnih sirovina za dobijanje građevinskog materijala (laporac, krečnjak, glina, pesak, šljunak, tehničko-građevinski i arhitektonsko-građevinski kamen...) i magnezita.
Plaćanje ove naknade predviđeno je Zakonom o rudarstvu i geološkim i istraživanjima, a određeno je da nosilac eksploatacije kojem je odobreno izvođenje rudarskih radova plaća naknadu za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa u skladu sa zakonom. Prema odredbama Zakona o rudarstvu i geološkim i istraživanjima, naknada za geotermalnu energiju se ne plaća.
Visina naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa nija ista i kreće se u rasponu od jedan do sedam odsto od prihoda. Najmanja naknada plaća se za eksploataciju tehnogenih sirovina koje su rezultat eksploatacije i prerade mineralnih sirovina i za eksploaatciju svih vrsta soli i sonih voda - jedan odsto od prihoda, dok je za radioaktivne sirovine naknada dva odsto.
Za eksploatacaiju svih vrsta uglja i uljnih škriljaca, podzemnih voda iz kojih se dobijaju korisne mineralne sirovine, kao i podzemnih vode vezanih za rudarsku tehnologiju i gasove koji se s njima javljaju je tri odsto, a za za ugljovodonike u tečnom i gasovitom stanju (nafta i gas) i ostale prirodne gasove je sedam odsto od prihoda. Za sve metalične sirovine naknada je pet odsto od neto prihoda od topionice.
Novac koji se ostvari na ime rudne rente uplaćuje se u buyet republike, pokrajine i lokalne samouprave. Najviše novca, odnosno 60 odsto, koji se ostvari od naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, prihod je buyeta Srbije, dok 40 odsto pripada buyetu lokalne samouprave na čijoj se teritoriji obavlja eksploatacija. Kada se eksploatacija obavlja na teritoriji AP Vojvodine, 50 odsto sredstva od naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa pripada budžetu Srbije, 40 odsto pripada lokalnoj samouprave na čijoj se teritoriji obavlja eksploatacija, a 10 odsto je prihod budžeta Pokrajine.
Od sredstava koja odlaze u budžet Srbije 35 odsto se koristi u skladu s godišnjim programom radi podsticanja razvoja rudarstva i sprečavanja i otklanjanja štetnih posledica nastalih eksploatacijom mineralnih sirovina. Novac od naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa koji pripada lokalnim samoupravama koriste se za unapređenje uslova života u njima, a pre svega za izgradnju infrastrukturalnih objekata i drugih objekata u cilju poboljšavanja uslova života, na koji saglasnost daje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.
D. Mlađenović