Рудна рента за деценију „копања” 170 милиона евра
07.02.2017.
19:36
11:39
Коментари (0)
Србија има и нафте, и сребра, и злата, и племенитих и мање племенитих метала, а колика је корист за државу од свега тога види се и по заради од такозване рудне ренте.
Већ годинама се воде спорови о томе да ли је рента за извађену нафту и гас ниска, да ли се редовно плаћа за ископано злато… Било како било, држава још не мења висину ренте, али планира да побољша наплату.
У Србији тренутно 132 привредна субјекта експлоатишу минералне сировине сходно издатим одобрењима и обвезници су плаћања накнаде. Од тог броја, 30 предузећа има одобење али не обављају рударске радове, 11 је у поступку приватизације, 15 је у стечају и 12 у стечајном поступку путем реорганизације и доношења решења о усвајању Унапред припремљеног плана реорганизације – УППР-а од привредних судова. Укупан дуг тих предузећа држави на основу накнаде, који чине основни дуг и камата на дан 15. децембар 2016. године, износи 624,37 милиона динара.
Велики део тих предузећа која користе минералне сировине и геотермалне ресурсе Србије није у стању да плаћа накнаде, због чега је Влада Србије на последњој седници донела измену Уредбе о начину плаћања тако што је удвостручила број рата на које они могу да измире обавезе према држави, а код оних који плаћају мање износе – 12 месечних рата.
Иначе, од децембра 2006. године до краја 2015. на име накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса уплаћено је укупно 22 милијарде динара, а највећа уплата била је 2014. године – 7,2 милијарди.
У образложењу усвојене Уредбе наводи се да се јавила потреба за продужењем рокова због тога што неки привредни субјекти који користе минералне сировине и геотермалне ресурсе имају проблем с неликвидношћу и нису били у могућности да редовно измирују обавезе по основу накнаде. На тај начин ће се омогућити подношење захтева за плаћање на рате и у наредном периоду, узевши у обзир специфичност обављања делатности носиоца експлоатације који су подложни утицају тржишта, пад цена метала на светској берзи, пад инвестиционе делатности и општу неликвидност која прати прерађивачку индустрију, као и путарску и грађевинску индустрију коју носиоци експлоатације снабдевају потребним минералним асортиманом.
Другим речима, велики број привредних друштава која су носиоци експолоатације минералних сировина и геотермалних ресурса захтева сукцесивно плаћање накнада за коришћење, уз тврдњу да ће им то омогућити текуће пословање. Влада Србије је доношењем измене уредбе заправо обезбедила ефикаснију наплату и остварила редовну уплату накнаде, што ће допринети побољшању прилива прихода у буџетску касу државе, али и буџете локалних самоуправа на чијој територији се експлоатација спроводи. Јер, по Закону о рударству и геолошким истраживањима, новац од накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса дели се тако да 60 одсто иде у буџет Србије, а 40 одсто припада општини на чијој територији се врши експлоатација.
По измењеној Уредби, накнаде ће се моћи плаћати на рате, и то најдуже до 24 месеца.
Љ. Малешевић
Како се паре деле
То што се рента не плаћа има директне последице и на државу и на општине и на покрајину.
Новац који општина добија на име накнаде користи се на основу посебног програма мера који доноси локална самоуправа за унапређење живота локалне самоуправе, а посебно за изградњу инфраструктурних објеката и других објеката у циљу побољшања услова живота. Када се експолатација врши на територији аутономне покрајине, новац од накнаде за коришћење сировина деле се другачије: половина иде у републичку касу, 40 одсто у општинску, а десет одсто у буџет аутономне покрајине.