Недимовић: Спроводи се договор, прве три пошиљке за С. Македонију
БЕОГРАД: Прве три пошиљке из сектора робе животињског порекла из Србије отишле су у уторак за Северну Македонију, без чекања на граничним прелазима, чиме је у нашој земљи почела примена Споразума о сарадњи у ветеринарској, фитосанитарној и области безбедности хране и хране за животиње, потписаног 21. децембра у Тирани, у оквиру иницијативе Отворени Балкан.
То је саопштио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, додајући да се договорено спроводи, те да је након потписивања споразума већ било пошиљки из Северне Македоније за Србију.
Како смо се договорили и потписали, тако све и функционише, нема више чекања на граничним прелазима, ако крене роба из Куманова и треба да иде за Суботицу, признајемо њихове лабораторијске анализе и тамо се изврши усаглашавање папира, тако је са робом животињског и биљног порекла, свом робом која је у сектору безбедности хране и то је оно што је тековина Отвореног Балкана, поручио је Недимовић за ТВ Пинк.
Он је истакао да је Отворени Балкан у погледу сектора хране стављен у функцију у пуном капацитету, те да сада постоји и систем раних најава.
То значи да за оног ко жели да пошаље неку робу из Албаније за Србију, има посебна наша платформа где се дан пре шпедитер најави шта ће стићи, а ми му аутоматски издамо електронски сертификат да он улази у земљу, рекао је Недимовић.
Навео је да је комплетна размена између Србије, Северне Македоније и Албаније у сектору хране око 420 милиона долара, као и да верује да ће се "уз рушење стега" за неколико година достићи милијарду долара размене.
На питање коју робу Србија највише извози према Северној Македонији и Албанији, Недимовић одговара да су то пшеница, кукуруз, брашно, сунцокретово уље, које се, каже, извози у невероватно великим количинама, као и производи од млека.
Додао је да Албанија ка Србији извози доста морске рибе, раног воћа и поврћа, док из Македоније највише стижу грожђе и вино, и како наводи, не толико парадајза као некада.
Недимовић је рекао и да се мора више инсистирати да се на простору источне и западне Србије, односно на подручјима преко 200 метара надморске висине уреди систем за прелазак из класичне у органску храну.
Тамо хемије никад није ни било и зато смо сад променили правила, прилагодили се ЕУ, тачније прилагодили смо се животу, истакао је Недимовић.
Додао је да је у prеthodnih пет година површина под органском пољопривредном производњом "скочила" два пута, док је седам пута порастао извоз на тржишта која су, каже, платежно најспособнија.
