Гастарбајтери у Србији биће Турци, Таџикистанци...

Он је на панелу „Развој грађевинске индустрије” на „Копаоник бизнис-форуму”, који је јуче завршен, рекао да су некретнине свуда у свету један од базних елемената за улагање и замајац грађевинске индустрије и привреде и да би зато држава требало да субвенционише домаћу грађевинску индустрију.

– Прошле године је грађевинска индустрија имала скок и остварила учешће у БДП-у од 5,7 одсто, а тржиште некретнина је учествовало у БДП-у између 7,3 и 7,5 одсто – истакао је Грујић.

Забрињава то што, како каже, имамо пад броја запослених у грађевинској индустрији па све више послове раде иностране фирме.

Грујић је рекао да је 2017. на 2018. дошло до скока цена више од 20 одсто.

– Имамо одлив радника из Србије у земље ЕУ, а младе генерације неће да се баве грађевином. Ако нека индустрија треба да добије субвенције, онда је то грађевинска, као што је то свуда у свету – поручио је Грујић.

Казао је да ће доћи до још већег одлива радне снаге када у другој половини године, као што је најављено, буде олакшано добијање радне визе за Немачку.

– С друге стране, имамо кинеску, турску, албанску радну снагу, а чак ћемо је имати и из Tayikistana, а и велики део опреме и материјала се увози. Зато грађевинска индустрија треба да нађе начин како да стимулише наше раднике и да имају веће плате, кроз разне олакшице или субвенције – навео је Грујић.

Руководилац Одељења процена и саветовања за Југоисточну Европу у компанији ЦБРЕ Небојша Нешовановић је рекао да је стање на тржишту у Србији тренутно најбоље до сада, али да ипак није добро ако се поредимо са земљама у региону као што је Бугарска.

– У поређењу с Бугарском заостајемо, то је озбиљан проблем, нисмо свесни тога јер се никад нисмо кретали бољим темпом и није нам никад било боље – казао је Нешовановић.

Напоменуо је да у Београду производимо упола мање канцеларијског простора од Софије.

– Канцеларије су вам најбоље фабрике, на пример у „Ушће 2” биће инвестирано више од 60 милиона евра и ту ће радити 2.000 људи, који ће производити вредност као добра фабрика аутомобила – казао је Нешовановић.

Истакао је да је проблем и то што немамо институционалне инвеститоре, и да ће Србија постати привлачнија за улагаче у тој индустрији тек када добијемо инвестициони рејтинг или када будемо постали члан ЕУ.

Додао је да би приоритет за развој грађевинске индустрије у 2019. требало да буде набавка нових софтвера који би омогућили већу продуктивност у грађевинском сектору. По његовим речима, грађевинска индустрија је имала повећање продуктивности од само 12 одсто у последњих 30 година. Грујић је рекао да имамо сјајне стручњаке који се баве БИМ моделима у грађевинарству, али који раде за свет, пошто не могу тај модел да примене у Србији. Додао је да се процењује да ће отприлике десет милијарди евра бити уложено у развој тих нових софтвера у грађевинској индустрији.  

Е. Дн