До 15. августа рок за трећу рату пореза на имовину
Власници непокретне имовине имају још неколико дана за плаћање треће рате пореза – рок је 15. август.
Општинске и градске администрације већ су послале решења, па сви знају које су им обавезе. Они који су уплатом прве две рате платили више од износа који је требало, платиће мање, а ко је у минусу, треба за ту обавезу да издвоји више новца.
Да ли ће се и наредне године порез на имовину плаћати аконтативно или ће бити промена зависи од најављене измене закона који регулише ту област. По ономе што се зна, Министарство финансија израдило је радну верзију измене Закона о порезу на имовину. По новој верзији, неће више бити аконтативног плаћања на основу решења из prеthodnе године већ ће обвезници сачекати да се решења донесу па ће тек онда плаћати ту обавезу.
Уколико се решење усвоји, колико би то одговарало општинама и градовима, а колико власницима имовине?
– Доношењем закона који се сада примењује у ту област је уведен ред – каже Станислава Летић из локалне пореске администрације у општини Рума. – Обвезницима шаљемо обавештење с уплатницом и потребним подацима за сваку рату која доспева. На тај начин знају све о обавезама које доспевају, а половином године стижу и решења и све је усклађено. Уколико се укине аконтативно плаћање тог пореза, може се десити да прве две рате, које се плаћају према обавезама из prеthodnе године, обвезници не плате, односно да чекају решење да би то учинили. Међутим, тада би им обавеза у преостале два термина за плаћање, 15. августа и 15. новембра, била виша и самим тим плаћање отежано.
Из Руме подсећају на то да се решења о износу пореза на имовину не може донети, односно урадити пре марта, јер се прво морају донети завршни рачуни. Слично мишљење има и први човек пореске администрације из Пландишта Александар Савков:
– За ову годину решења смо доставили још почетком овог месеца, а иако још није истекао рок до када се та пореска обавеза мора платити, многи су то већ учинили – каже Савков. – Сва решења не могу бити урађена почетком године јер је потребно да се прво донесе завршни рачун, и наш и за целу општину. Уколико би се садашњи начин плаћања тог пореза променио, порески обвезници морали би цео износ да плате у две рате, у другој половини године. То би можда некима одговарало, а некима не би. Током зиме има трошкова за грејање па би појединцима и то било добро за кућни буџет.
У општинским buyеtima је порез на имовину важна ставка па је извесно да и њима не одговара да први приход по том основу чекају до августа. Будући да је реч о радној верзији измена Закона о порезу на имовину, остаје да се види која ће решења бити предложена, а која усвојена. За сада је на предложене измене тог закона стигло 168 примедби и сугестија разних организација, што би могло говорити о томе да ће финална верзија вероватно бити другачија од оне која је у оптицају.
Било би добро да се порез на имовину плати на време јер кашњење много кошта пошто се за сваки дан плаћа затезна камата, која је 13 одсто годишње. Тај износ виши је од просечне камате за динарске кредите, која је сада између 10,4 и 10,6 одсто, зависно од банке. Осим што обавеза сваким даном пробијања рока расте, они који касне могу платити и казну, која је до 5.000 динара.
Д. Вујошевић