Do 15. avgusta rok za treću ratu poreza na imovinu

Opštinske i gradske administracije već su poslale rešenja, pa svi znaju koje su im obaveze. Oni koji su uplatom  prve dve rate platili više od iznosa koji je trebalo, platiće manje, a ko je u minusu, treba za tu obavezu da izdvoji više novca.

Da li će se i naredne godine porez na imovinu plaćati akontativno ili će biti promena zavisi od najavljene izmene zakona koji reguliše tu oblast. Po onome što se zna, Ministarstvo finansija izradilo je radnu verziju izmene Zakona o porezu na imovinu. Po novoj verziji, neće više biti akontativnog plaćanja na osnovu rešenja iz prethodne godine već će obveznici sačekati da se rešenja donesu pa će tek onda plaćati tu obavezu.

Ukoliko se rešenje usvoji, koliko bi to odgovaralo opštinama i gradovima, a koliko vlasnicima imovine?

– Donošenjem zakona koji se sada primenjuje u tu oblast je uveden red – kaže Stanislava Letić iz lokalne poreske administracije u opštini Ruma. – Obveznicima šaljemo obaveštenje s uplatnicom i potrebnim podacima za svaku ratu koja dospeva. Na taj način znaju sve o obavezama koje dospevaju, a polovinom godine stižu i rešenja i sve je usklađeno. Ukoliko se ukine akontativno plaćanje tog poreza, može se desiti da prve dve rate, koje se plaćaju prema obavezama iz prethodne godine, obveznici ne plate, odnosno da čekaju rešenje da bi to učinili. Međutim, tada bi im obaveza u preostale dva termina za plaćanje, 15. avgusta i 15. novembra, bila viša i samim tim plaćanje otežano.

Iz Rume podsećaju na to da se rešenja o iznosu poreza na imovinu ne može doneti, odnosno uraditi pre marta, jer se prvo moraju doneti završni računi. Slično mišljenje ima i prvi čovek poreske administracije iz Plandišta Aleksandar Savkov:

– Za ovu godinu rešenja smo dostavili još početkom ovog meseca, a iako još nije istekao rok do kada se ta poreska obaveza mora platiti, mnogi su to već učinili – kaže Savkov. – Sva rešenja ne mogu biti urađena početkom godine jer je potrebno da se prvo donese završni račun, i naš i za celu opštinu. Ukoliko bi se sadašnji način plaćanja tog poreza promenio, poreski obveznici morali bi ceo iznos da plate u dve rate, u drugoj polovini godine. To bi možda nekima odgovaralo, a nekima ne bi. Tokom zime ima troškova za grejanje pa bi pojedincima i to bilo dobro za kućni budžet.

U opštinskim buyetima je porez na imovinu važna stavka pa je izvesno da i njima ne odgovara da prvi prihod po tom osnovu čekaju do avgusta. Budući da je reč o radnoj verziji izmena Zakona o porezu na imovinu, ostaje da se vidi koja će rešenja biti predložena, a koja usvojena. Za sada je na predložene izmene tog zakona stiglo 168 primedbi i sugestija raznih organizacija, što bi moglo govoriti o tome da će finalna verzija verovatno biti drugačija od one koja je u opticaju.

Bilo bi dobro da se porez na imovinu plati na vreme jer kašnjenje mnogo košta pošto se za svaki dan plaća zatezna kamata, koja je 13 odsto godišnje. Taj iznos viši je od prosečne kamate za dinarske kredite, koja je sada između 10,4 i 10,6 odsto, zavisno od banke. Osim što obaveza svakim danom probijanja roka raste, oni koji kasne mogu platiti i kaznu, koja je do 5.000 dinara.

D. Vujošević