Дневник истражује: Колико вреде Агрокорове фирме у Србији

По документу који је „Дневник” добио из „Агрокора”, вредност целог његовог система креће се у распону од 1,8 до 3,8 милијарде евра. У исто време, укупан дуг „Агрокора” износи 7,6 милијарди евра.

За одређивање вредности имовине „Агрокорових” компанија коришћене су различите методе процене базиране на дисконтирању новчаних токова, анализи мултиплих и prеthodnih трансакција. За повериоце, по том документу, највише вреди „Јамница” – између 393 и 577 милиона евра, затим „Ледо” – од 224 до 348 милиона, следи „Беље” – између 150 и 368 милиона, па „Конзум” – између 140 и 336 милиона евра.

На списку „Агрокорових” компанија чија је имовина утврђена, у Србији су само „Дијамант” Зрењанин и „Фриком” Београд. Тако је вредност „Дијаманта”, који је у саставу „Агрокора” од 2005. године, процењена између 82 и 144 милиона евра, а „Фрикома”, који је Тодорић пазарио још 2003 – између 130 и 198 милиона евра.

На списку процене имовине је и „Меркатор”, процењен између 763 и 1.469 милиона евра, али нема посебно исказане вредност „Меркатора С” који послује у Србији.

По подацима из Агенције за привредне регистре, у оквиру система „Агрокор” у Србији послује осам компанија: „Дијамант”, „Фриком”, „Суперкартица”, „Нова слога”, „Меркатор С”, „Идеа некретнине”, „МГ Мивела” и „Кикиндски млин”.

Компанија „Фриком” је 2008. године преузела компанију за прераду воћа и поврћа „Нова слога” из Трстеника, те је вероватно то разлог што не постоје посебни подаци о њеној имовини. 

Прошле године дешавања у „Агрокору” нису се одражавала на рад „Дијаманта”, „Фрикома” и „Нове слоге” јер је реч о стабилним компанијама које имају високу солвентност и ликвидност.

По ономе што је „Дневнику” речено у „Агрокору”, наредне недеље би могао бити потписан споразум о нагодби с руском Сбербанком, која је највећи поверилац те компаније, с потраживањима од око милијарду евра.

То је потврдио и нови изванредни повереник за „Агрокор” Фабрис Перушко након састанка с добављачима, који тренутно потражују око шест милијарди евра, од чега ће већи део морати бити отписан.

Међутим, јесу се одразила на пословање компаније „Меркатор С”, која је у 2016. години већ пословала негативно, као и „МГ Мивела”, иако су пре тога биле фирме с позитивним резултатима пословања. Осим негативног пославања „Мекатора С”, још током прошле године незизвесна будућност била је присутна код 8.830 запослених у том трговинском гиганту, што је највећи број радника од свих „Агрокорових” компанија у нашој држави.

Огромна дуговања „Агрокора” јасно су указивала на то да он више неће моћи опстатити на регионалном тржишту као целина и да ће штету од његове пропасти имати не само Хрватска већ и Србија и БиХ, а мањим делом и Словенија. Председник Управе „Конзума” Драган Муњиза пред крај 2017. године оценио је да су „Меркатор С” и „Фриком” добре компаније, које могу пословати самостално, те да би их требало продати. Коментаришући ко би могао да купи „Агрокорове” фирме у Србији, он је рекао да су то најпре бизнисмени из региона.

Ту је и локални бизнисмен Миодраг Костић, који би могао бити заинтересован за неке „Агрокорове” фирме, објасио је Муњиза.

Да су његове претпоставке о потенцајлним купцима „Агрокорових” компанија у Србији биле тачне, крајем прошле године и почетаком ове потврдио је и сам, иначе најчешће и помињан, Миодраг Костић. Он је први пут јавно исказао интересовање за куповину бар дела „Агрокора” половином прошлог месеца, не прецизирајући да ли је заинтересован за предузећа која у оквиру тог хрватског концерна послују у Србији или у читавом региону.

Најавио је да његова „МК група” планира да буде велики инвеститор у делу прераде у пољопривреди.

Уз то, Костић већ има разрађену производњу уљарица, па би у портфолију, свакако, добродошла и уљара. Костић се у неколико наврата помињао и као потенцијални купац „Меркатора С” .

Љ. Малешевић