Знањем и креативношћу повезују сателите с њивама
Математичка стратегија примењена за оптимизацију селекције семена соје у различитим временским условима тима новосадског Института Биосенс, освојила је на такмичењу у Лас Вегасу прво место, не само зато што је у конкуренцији чак 600 тимова из целог света била најкреативнија и лако применљива у пракси, него је једина датаљно дефинисала које семе на којој њиви треба посејати.
"На овогодишњем такмичењу учесници су имали задатак да, користећи анализу података, предвиде која врста семена соје или асортиман различитих семена представља најбољи избор за различите пољопривредне регионе, имајући у виду да је управо избор семена једна од најважнијих одлука коју фармери доносе сваке сезоне", каже вођа тима Оскар Марко.
Оскар каже да су имали базу података од 100.000 уноса о земљишту, усеву, приносу, клими и све је то требало укрстити да би се добили подаци о томе којој њиви која сорта соје највише одговара.
"Поред тога, израчунали смо и у ком делу Америке које семе ће се најбоље продавати и постоји велика вероватноћа да ће овај наш систем тамо и заживети". каже Оскар.
Нажалост, по речима Оскара Марка, пут до примене оваквог решења у нашој земљи мало је дужи, првенствено због тога што не постоје свеобухватни и обједињени подаци. Овакве податке код нас имају углавном велики произвођачи, а за развијање технологије која би била прилагођена нашем поднебљу потребна је обједињена база података.
"Технологијом коју смо применили на такмичењу у Лас Вегасу приноси соје се повећавају за пет до десет посто, само одговарајућим избором семена, без додатних трошкова, као што су ђубриво или пестициди", каже Оскар Маркои додаје да ово није применљиво само за соју, него за било коју пољопривредну културу.
Идеја Института Биосенс да укрштањем ИКТ с пољопривредом подржи развој одрживе пољопривредне производње и тиме унапређује живот људи, у свету, нарочито у Америци и Холандији већ доноси резултате, док је код нас тек у повоју, мада са све већим интересовањем крајњих корисника-пољопривредника.
"Развијамо технологије специфичне баш за неше поднебље, које ће ти наши пољопривредници моћи да примене", каже Оскар Марко и додаје да су за процену сетвене структуре развили најтачније методе на свету. Према његовим речима, користећи сателитске снимке, са 97 постотном тачношћу могу да утврде шта је на којој њиви посејано, како се развија усев, које болести га нападају, каквог квалитета и колики ће бити принос, што су подаци изузетно важни и за појединца и за читаву државу.
Стручњаци Биосенса, мултидисциплинарни тим, међу којима је највише електроинжењера, а има и математичара, биолога и пољопривредних инжењера, не баве се само пољопривредом. Поље њиховог интересовања је и примена ИТ у био системима, еко системима...
"Наш посао састоји се из две целине", каже Оскар Марко и додаје да је с једне стране, то прибављање огромне количине података, за шта се данас користе сателити, дронови, сензори, а са друге стране, обрадом тих података добијају се нова знања којима се и пољопривреда и живот људи умногоме унапређују.
Победнички тим у Лас Вегасу, поред Оскара Марка, чинили су и Сања Брдар, Марко Панић, Исидора Шашић, Миливоје Кнежевић, Даница Деспотовић и Владимир Црнојевић. Награда од 5.000 америчких долара, коју су освојили, још је један доказ да су у овом институту на добром путу да на најбољи могући начин укрсте два најперспективнија сектора данашњице - информационо комуникационе технологије и пољопривреду.
Д. Девечерски