Znanjem i kreativnošću povezuju satelite s njivama
Matematička strategija primenjena za optimizaciju selekcije semena soje u različitim vremenskim uslovima tima novosadskog Instituta Biosens, osvojila je na takmičenju u Las Vegasu prvo mesto, ne samo zato što je u konkurenciji čak 600 timova iz celog sveta bila najkreativnija i lako primenljiva u praksi, nego je jedina dataljno definisala koje seme na kojoj njivi treba posejati.
"Na ovogodišnjem takmičenju učesnici su imali zadatak da, koristeći analizu podataka, predvide koja vrsta semena soje ili asortiman različitih semena predstavlja najbolji izbor za različite poljoprivredne regione, imajući u vidu da je upravo izbor semena jedna od najvažnijih odluka koju farmeri donose svake sezone", kaže vođa tima Oskar Marko.
Oskar kaže da su imali bazu podataka od 100.000 unosa o zemljištu, usevu, prinosu, klimi i sve je to trebalo ukrstiti da bi se dobili podaci o tome kojoj njivi koja sorta soje najviše odgovara.
"Pored toga, izračunali smo i u kom delu Amerike koje seme će se najbolje prodavati i postoji velika verovatnoća da će ovaj naš sistem tamo i zaživeti". kaže Oskar.
Nažalost, po rečima Oskara Marka, put do primene ovakvog rešenja u našoj zemlji malo je duži, prvenstveno zbog toga što ne postoje sveobuhvatni i objedinjeni podaci. Ovakve podatke kod nas imaju uglavnom veliki proizvođači, a za razvijanje tehnologije koja bi bila prilagođena našem podneblju potrebna je objedinjena baza podataka.
"Tehnologijom koju smo primenili na takmičenju u Las Vegasu prinosi soje se povećavaju za pet do deset posto, samo odgovarajućim izborom semena, bez dodatnih troškova, kao što su đubrivo ili pesticidi", kaže Oskar Markoi dodaje da ovo nije primenljivo samo za soju, nego za bilo koju poljoprivrednu kulturu.
Ideja Instituta Biosens da ukrštanjem IKT s poljoprivredom podrži razvoj održive poljoprivredne proizvodnje i time unapređuje život ljudi, u svetu, naročito u Americi i Holandiji već donosi rezultate, dok je kod nas tek u povoju, mada sa sve većim interesovanjem krajnjih korisnika-poljoprivrednika.
"Razvijamo tehnologije specifične baš za neše podneblje, koje će ti naši poljoprivrednici moći da primene", kaže Oskar Marko i dodaje da su za procenu setvene strukture razvili najtačnije metode na svetu. Prema njegovim rečima, koristeći satelitske snimke, sa 97 postotnom tačnošću mogu da utvrde šta je na kojoj njivi posejano, kako se razvija usev, koje bolesti ga napadaju, kakvog kvaliteta i koliki će biti prinos, što su podaci izuzetno važni i za pojedinca i za čitavu državu.
Stručnjaci Biosensa, multidisciplinarni tim, među kojima je najviše elektroinženjera, a ima i matematičara, biologa i poljoprivrednih inženjera, ne bave se samo poljoprivredom. Polje njihovog interesovanja je i primena IT u bio sistemima, eko sistemima...
"Naš posao sastoji se iz dve celine", kaže Oskar Marko i dodaje da je s jedne strane, to pribavljanje ogromne količine podataka, za šta se danas koriste sateliti, dronovi, senzori, a sa druge strane, obradom tih podataka dobijaju se nova znanja kojima se i poljoprivreda i život ljudi umnogome unapređuju.
Pobednički tim u Las Vegasu, pored Oskara Marka, činili su i Sanja Brdar, Marko Panić, Isidora Šašić, Milivoje Knežević, Danica Despotović i Vladimir Crnojević. Nagrada od 5.000 američkih dolara, koju su osvojili, još je jedan dokaz da su u ovom institutu na dobrom putu da na najbolji mogući način ukrste dva najperspektivnija sektora današnjice - informaciono komunikacione tehnologije i poljoprivredu.
D. Devečerski