Вакцине жртва сопственог успеха

Чињеница је да је већ годинама проценат вакцинисане деце мали, да родитељи често немају поверење у вакцине, а томе је допринео и антивакцинални лоби, те бројне неосноване теорије. Последице невакцинисања могу да буду озбиљне и да врате чак и давно заборављене болести, упозоравају стручњаци. Епидемиолог из Института за јавно здравље Војводине професор др Миољуб Ристић каже како се са вакцинацијом започиње већ након рођења детета и процес имунизације се спроводи по утврђеним шемама за сваку вакцину посебно, до навршене 18. године.

Професор Ристић наводи како се, у складу са важећим Правилником о имунизацији у Републици Србији, обавезна, систематска имунизација деце спроводи против туберкулозе - бе-се-же (БЦГ) вакцина, великог кашља, дифтерије, тетануса, дечје парализе - ДТаП-ИПВ, ДТ, дТ и TT вакцине, малих богиња, заушака, рубеоле - MMR вакцина, хепатитиса Б - ХБ вакцина, инфекција изазваних бактеријом хемофилус инфлуенце тип б  - ХиБ вакцина и обољења изазваних бактеријом стрептококус пнеумоније - ПЦВ. Правилник предвиђа да деца пре поласка у вртић, односно школу, морају да започну или у потпуности заврше вакцинацију против свих наведених болести. Пракса, међутим, показује како то није тако.

- Обухват имунизацијом обавезним вакцинама у Новом Саду и Војводини последњих година има опадајући тренд, у односу на ранији период. Према извештајима Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, слична ситуација је у целој земљи. Упркос не тако давно регистрованој епидемији малих богиња у Србији, која је била 2017. и 2018. године, са највећим бројем оболелих у prеthodnih 30 година, обухвати су и даље посебно ниски MMR вакцином. У последњој епидемији малих богиња у нашој земљи оболело је више од пет и по хиљада људи, сваки трећи оболели је био хоспитализован и регистровано је чак 15 смртних исхода. Упркос свим негативним последицама епидемије малих богиња, ми се и сада суочавамо са тим да су обухвати MMR вакцином далеко испод потребних за достизање колективног имунитета и поново смо у ситуацији да се следећа епидемија деси са још већим последицама - упозорава др Ристић.

Истиче да је због својих позитивних ефеката на здравље људи, имунизација постала жртва сопственог успеха. Болести од којих се некада умирало, након увођења вакцина, постале су прошлост или је њихово јављање сведено на минимум. Многи лекари сада не би ни препознали поједина обољења која су некада харала у светској популацији и односила милионе живота. Међутим, један од водећих разлога због чега се и сада страхује од поновне масовније појаве малих богиња је пад обухвата MMR вакцином, пре свега због страха родитеља од развоја аутизма код њихове деце.

Др Ристић оцењује како је ову врсту страха pothranio и пласирао, пре свих, антивакцинални покрет. У недостатку научно поткрепљених узрока појаве све већег броја аутистичне деце у свету, а због чињенице да се аутизам најчешће клинички испољава током друге године живота, односно у време добијања MMR вакцине, антивакциналисти имају лажан, научно неутемељен и више стотина пута оборен „доказ“ да су ове две појаве у међусобној вези. Поред тога, аутизам је пет пута чешћи код дечака у односу на девојчице, а MMR вакцину, као и све друге вакцине, пођеднако добијају деца оба пола.

- Тиомерсал (дериват етил живе) је конзерванс, који је, као састојак вакцина, такође лажно оптужен да узрокује аутизам. Иако је под огромним притиском опште јавности у Америци крајем прошлог века, а касније и широм света, одлучено да се тиомерсал, као састојак, избаци из свих вакцина које се примењују у вакцинацији деце, учесталост аутизма након тога у Америци је чак порасла. Дакле, жива која је била састојак вакцина нема везе са аутизмом и чак није у саставу MMR вакцине која се примењује у Србији и широм света - објашњава др Ристић.

У борби против заразних болести, изузимајући обезбеђивање хигијенски исправне воде за пиће, ниједна друга народно-здравствена мера није у тој мери допринела смањењу оболевања и умирања људи као вакцинација. Глобална примена вакцина допринела је искорењивању многих болести, међу којима и вариоле вере, али ипак постоји отпор према вакцинацији и због тога се каже да је вакцинација постала жртва сопственог успеха, истиче епидемиолог Ристић.

- Један од основних разлога због којих родитељи одбијају или одлажу вакцинацију своје деце је страх од нежељене реакције. Страх од недовољне зрелости имуног система малог детета да прими више различитих вакцина истовремено је неоправдан из разлога што је дете у свакодневном контакту са више хиљада различитих антигена, које имуни систем изузетно брзо и лако препознаје и против којих се ефикасно бори стварањем антитела. Теоретски, здраво дете би у једном дану могло да добије више хиљада различитих вакцина, без бојазни од негативног утицаја на здравље и настанка било каквих озбиљних последица - наводи др Ристић.

Закључује  да оно што важи за све заразне болести, а поготово за оне против којих постоје развијене вакцине, као и за ковид-19, то је да је клинички ток ових заразних болести непредвидив и нико са сигурношћу не може да предвиди ко ће од заражених имати благу, ко тешку клиничку слику, а код кога ће се обољење завршити смртним исходом.

- Зато увек треба искористити вакцинацију као најефикаснију и најбезбеднију меру спречавања појаве оваквих нежељених последица оболевања и никада не би требало тежити стицању имунитета природним путем, заражавањем, него увек имунизацијом расположивим вакцинама - поручује професор др Миољуб Ристић.

Љубица Петровић