Vakcine žrtva sopstvenog uspeha

Činjenica je da je već godinama procenat vakcinisane dece mali, da roditelji često nemaju poverenje u vakcine, a tome je doprineo i antivakcinalni lobi, te brojne neosnovane teorije. Posledice nevakcinisanja mogu da budu ozbiljne i da vrate čak i davno zaboravljene bolesti, upozoravaju stručnjaci. Epidemiolog iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine profesor dr Mioljub Ristić kaže kako se sa vakcinacijom započinje već nakon rođenja deteta i proces imunizacije se sprovodi po utvrđenim šemama za svaku vakcinu posebno, do navršene 18. godine.

Profesor Ristić navodi kako se, u skladu sa važećim Pravilnikom o imunizaciji u Republici Srbiji, obavezna, sistematska imunizacija dece sprovodi protiv tuberkuloze - be-se-že (BCG) vakcina, velikog kašlja, difterije, tetanusa, dečje paralize - DTaP-IPV, DT, dT i TT vakcine, malih boginja, zaušaka, rubeole - MMR vakcina, hepatitisa B - HB vakcina, infekcija izazvanih bakterijom hemofilus influence tip b  - HiB vakcina i oboljenja izazvanih bakterijom streptokokus pneumonije - PCV. Pravilnik predviđa da deca pre polaska u vrtić, odnosno školu, moraju da započnu ili u potpunosti završe vakcinaciju protiv svih navedenih bolesti. Praksa, međutim, pokazuje kako to nije tako.

- Obuhvat imunizacijom obaveznim vakcinama u Novom Sadu i Vojvodini poslednjih godina ima opadajući trend, u odnosu na raniji period. Prema izveštajima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, slična situacija je u celoj zemlji. Uprkos ne tako davno registrovanoj epidemiji malih boginja u Srbiji, koja je bila 2017. i 2018. godine, sa najvećim brojem obolelih u prethodnih 30 godina, obuhvati su i dalje posebno niski MMR vakcinom. U poslednjoj epidemiji malih boginja u našoj zemlji obolelo je više od pet i po hiljada ljudi, svaki treći oboleli je bio hospitalizovan i registrovano je čak 15 smrtnih ishoda. Uprkos svim negativnim posledicama epidemije malih boginja, mi se i sada suočavamo sa tim da su obuhvati MMR vakcinom daleko ispod potrebnih za dostizanje kolektivnog imuniteta i ponovo smo u situaciji da se sledeća epidemija desi sa još većim posledicama - upozorava dr Ristić.

Ističe da je zbog svojih pozitivnih efekata na zdravlje ljudi, imunizacija postala žrtva sopstvenog uspeha. Bolesti od kojih se nekada umiralo, nakon uvođenja vakcina, postale su prošlost ili je njihovo javljanje svedeno na minimum. Mnogi lekari sada ne bi ni prepoznali pojedina oboljenja koja su nekada harala u svetskoj populaciji i odnosila milione života. Međutim, jedan od vodećih razloga zbog čega se i sada strahuje od ponovne masovnije pojave malih boginja je pad obuhvata MMR vakcinom, pre svega zbog straha roditelja od razvoja autizma kod njihove dece.

Dr Ristić ocenjuje kako je ovu vrstu straha pothranio i plasirao, pre svih, antivakcinalni pokret. U nedostatku naučno potkrepljenih uzroka pojave sve većeg broja autistične dece u svetu, a zbog činjenice da se autizam najčešće klinički ispoljava tokom druge godine života, odnosno u vreme dobijanja MMR vakcine, antivakcinalisti imaju lažan, naučno neutemeljen i više stotina puta oboren „dokaz“ da su ove dve pojave u međusobnoj vezi. Pored toga, autizam je pet puta češći kod dečaka u odnosu na devojčice, a MMR vakcinu, kao i sve druge vakcine, pođednako dobijaju deca oba pola.

- Tiomersal (derivat etil žive) je konzervans, koji je, kao sastojak vakcina, takođe lažno optužen da uzrokuje autizam. Iako je pod ogromnim pritiskom opšte javnosti u Americi krajem prošlog veka, a kasnije i širom sveta, odlučeno da se tiomersal, kao sastojak, izbaci iz svih vakcina koje se primenjuju u vakcinaciji dece, učestalost autizma nakon toga u Americi je čak porasla. Dakle, živa koja je bila sastojak vakcina nema veze sa autizmom i čak nije u sastavu MMR vakcine koja se primenjuje u Srbiji i širom sveta - objašnjava dr Ristić.

U borbi protiv zaraznih bolesti, izuzimajući obezbeđivanje higijenski ispravne vode za piće, nijedna druga narodno-zdravstvena mera nije u toj meri doprinela smanjenju obolevanja i umiranja ljudi kao vakcinacija. Globalna primena vakcina doprinela je iskorenjivanju mnogih bolesti, među kojima i variole vere, ali ipak postoji otpor prema vakcinaciji i zbog toga se kaže da je vakcinacija postala žrtva sopstvenog uspeha, ističe epidemiolog Ristić.

- Jedan od osnovnih razloga zbog kojih roditelji odbijaju ili odlažu vakcinaciju svoje dece je strah od neželjene reakcije. Strah od nedovoljne zrelosti imunog sistema malog deteta da primi više različitih vakcina istovremeno je neopravdan iz razloga što je dete u svakodnevnom kontaktu sa više hiljada različitih antigena, koje imuni sistem izuzetno brzo i lako prepoznaje i protiv kojih se efikasno bori stvaranjem antitela. Teoretski, zdravo dete bi u jednom danu moglo da dobije više hiljada različitih vakcina, bez bojazni od negativnog uticaja na zdravlje i nastanka bilo kakvih ozbiljnih posledica - navodi dr Ristić.

Zaključuje  da ono što važi za sve zarazne bolesti, a pogotovo za one protiv kojih postoje razvijene vakcine, kao i za kovid-19, to je da je klinički tok ovih zaraznih bolesti nepredvidiv i niko sa sigurnošću ne može da predvidi ko će od zaraženih imati blagu, ko tešku kliničku sliku, a kod koga će se oboljenje završiti smrtnim ishodom.

- Zato uvek treba iskoristiti vakcinaciju kao najefikasniju i najbezbedniju meru sprečavanja pojave ovakvih neželjenih posledica obolevanja i nikada ne bi trebalo težiti sticanju imuniteta prirodnim putem, zaražavanjem, nego uvek imunizacijom raspoloživim vakcinama - poručuje profesor dr Mioljub Ristić.

Ljubica Petrović