Твоја реч, Петар Бојанић (17): Слобода је најважнија

Фото: Dnevnik.rs

НОВИ САД: Новосадски средњошколци Смарт гимназије Петар Бојанић (17) и Наташа Цвијановић (16) заједно са учеником Електротехничке школе „Михајло Пупин” Лазар Варагић (16) чине ИТ тим који је недавно освојио прво место на европском Хакатон такмичењу за апликацију која треба да олакша живот параплегичарима.

У циљу да особама са инвалидитетом обезбеде што већу слободу, поменути тројац дошао је на необичну, а опет тако логичну идеју како да помогну другима. У данашњем броју разговарамо с Петром који је неколико пута учествовао на сличним такмичењима, те и има највише искуства у тој сфери. Програмирањем је почео да се бави још у 6-7. разреду основне школе.

Мој тим и ја смо освојили смо прво емсто за апликацију виртуалне реалности, тема је била помагање друштву, људима, прича наш саговорник.

Направили су, каже, апликацију која помаже особама које су непокретне, односно параплегичари, да користе кућне уређаје само уз помоћ тих наочара на глави.

Као што је телевизор и тако то?

Да. Оно што је већи план јесте да се има смарт кућа и да се у њој обезбеди већа слобода, да с тим људима не мора неко да буде све време, јер ће моћи да закључају врата, отворе прозоре, спусте ролетне. Имаће много већу контролу. И желимо да се то развије у нешто веће, да могу да се крећу по кући а да не скидају наочаре.

Како да себи припреме јело, да се умију и слично?

Уколико убацимо интернет портал, моћи ће да наруче храну.

А хигијена?

Ово не би њима дало потпуно слободу, само би им доста олакшало. У тренутном стању, у ком су ти људи иначе, јесте да је неко с њима 24 сата. Ово би смањило и свело на неколико сати дневно, што је за њих велика ствар. Имаће опцију „emergency” да пошаљу поруку ако имају проблем и слично. Дало би им много више слободе.

Како сте дошли на идеју да радите такву апликацију?

Био је браинсторминг и позвао сам ментора који је из одељења за здравље и причао сам са њим. Ми смо имали неку идеју шта бисмо радили, али се испоставило да тако нешто већ постоји, али ми нисмо знали. Онда смо одлучили да направимо нешто друго и дошло је до овога.

Шта сте прво смислили?

Симулатор за операцију, јер је на универзитетима битно да имају замену за права тела. Тако би могли више пута да оперишу на виртуелним телима.

Шта је оно што вас младе покреће да размишљате у том правцу?

Мислим да таквим људима може да буде велики проблем што у животу имају мало слободе. Знам да ја не бих могао да живим са тако малом количином слободе и мислим да је то нешто што је битно. Ово би било доста јефтиније, а надамо се да ће бити и функционално кад завршимо овај пројекат.

Колико дуго радите на њему?

Радили од такмичења које је било у јуну, а сад планирамо да сакупимо новац како бисмо могли да купимо опрему па да радимо на завршетку пројекта.

Колико сам схватила, треба да идете и на такмичење у Кину...

Да, ми смо победили на интернационалном такмичењу. Сад смо пласирани на светско такмичење где нас чека већа конкуренција и не знамо како ће све тачно бити.

Шта мислиш, какве су вам шансе?

Не знам. Ово нам није прво такмичење, били смо на пет-шест у Србији. Такмичили смо се са старијима.

Какав је осећај кад у таквом свету где су изазови на све стране, новине су константне и нон-стоп морате да радите, постигнете такве успехе?

Невероватно је, али сада већ имамо добар тим који је стабилан и знамо шта и колико можемо. Прво акмичење нам је било на ФТН-у где смо правили контролор за дрон који се креће на основу померања шаке. То је било и најупечатљивије.

Сад је распуст, ваши вршњаци га користе да искулирају и одморе, а ви сте себи задали обавезе...

Волимо ово да радимо и није нам мука да се тиме бавимо и током распуста. Мислим да није проблем.

Какви су ти планови за даље?

Тренутно покушавам да направимо фору Стартап-а да нам неко изађе у сусрет и купи нам опрему или уради нешто по питању тога. Нама требају бесповратна средства јер наша апликација није профитабилна, нећемо је продавати, неко ће морати да је обезбеди људима, тако да ми немамо реалну зараду. Мислим да нам треба неких 7.000 евра за опрему, за јаке компјутере и слично.

На који начин могу да вас контактирају они који желе да вам помогну?