Tvoja reč, Petar Bojanić (17): Sloboda je najvažnija
NOVI SAD: Novosadski srednjoškolci Smart gimnazije Petar Bojanić (17) i Nataša Cvijanović (16) zajedno sa učenikom Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin” Lazar Varagić (16) čine IT tim koji je nedavno osvojio prvo mesto na evropskom Hakaton takmičenju za aplikaciju koja treba da olakša život paraplegičarima.
U cilju da osobama sa invaliditetom obezbede što veću slobodu, pomenuti trojac došao je na neobičnu, a opet tako logičnu ideju kako da pomognu drugima. U današnjem broju razgovaramo s Petrom koji je nekoliko puta učestvovao na sličnim takmičenjima, te i ima najviše iskustva u toj sferi. Programiranjem je počeo da se bavi još u 6-7. razredu osnovne škole.
Moj tim i ja smo osvojili smo prvo emsto za aplikaciju virtualne realnosti, tema je bila pomaganje društvu, ljudima, priča naš sagovornik.
Napravili su, kaže, aplikaciju koja pomaže osobama koje su nepokretne, odnosno paraplegičari, da koriste kućne uređaje samo uz pomoć tih naočara na glavi.
Kao što je televizor i tako to?
Da. Ono što je veći plan jeste da se ima smart kuća i da se u njoj obezbedi veća sloboda, da s tim ljudima ne mora neko da bude sve vreme, jer će moći da zaključaju vrata, otvore prozore, spuste roletne. Imaće mnogo veću kontrolu. I želimo da se to razvije u nešto veće, da mogu da se kreću po kući a da ne skidaju naočare.
Kako da sebi pripreme jelo, da se umiju i slično?
Ukoliko ubacimo internet portal, moći će da naruče hranu.
A higijena?
Ovo ne bi njima dalo potpuno slobodu, samo bi im dosta olakšalo. U trenutnom stanju, u kom su ti ljudi inače, jeste da je neko s njima 24 sata. Ovo bi smanjilo i svelo na nekoliko sati dnevno, što je za njih velika stvar. Imaće opciju „emergency” da pošalju poruku ako imaju problem i slično. Dalo bi im mnogo više slobode.
Kako ste došli na ideju da radite takvu aplikaciju?
Bio je brainstorming i pozvao sam mentora koji je iz odeljenja za zdravlje i pričao sam sa njim. Mi smo imali neku ideju šta bismo radili, ali se ispostavilo da tako nešto već postoji, ali mi nismo znali. Onda smo odlučili da napravimo nešto drugo i došlo je do ovoga.
Šta ste prvo smislili?
Simulator za operaciju, jer je na univerzitetima bitno da imaju zamenu za prava tela. Tako bi mogli više puta da operišu na virtuelnim telima.
Šta je ono što vas mlade pokreće da razmišljate u tom pravcu?
Mislim da takvim ljudima može da bude veliki problem što u životu imaju malo slobode. Znam da ja ne bih mogao da živim sa tako malom količinom slobode i mislim da je to nešto što je bitno. Ovo bi bilo dosta jeftinije, a nadamo se da će biti i funkcionalno kad završimo ovaj projekat.
Koliko dugo radite na njemu?
Radili od takmičenja koje je bilo u junu, a sad planiramo da sakupimo novac kako bismo mogli da kupimo opremu pa da radimo na završetku projekta.
Koliko sam shvatila, treba da idete i na takmičenje u Kinu...
Da, mi smo pobedili na internacionalnom takmičenju. Sad smo plasirani na svetsko takmičenje gde nas čeka veća konkurencija i ne znamo kako će sve tačno biti.
Šta misliš, kakve su vam šanse?
Ne znam. Ovo nam nije prvo takmičenje, bili smo na pet-šest u Srbiji. Takmičili smo se sa starijima.
Kakav je osećaj kad u takvom svetu gde su izazovi na sve strane, novine su konstantne i non-stop morate da radite, postignete takve uspehe?
Neverovatno je, ali sada već imamo dobar tim koji je stabilan i znamo šta i koliko možemo. Prvo akmičenje nam je bilo na FTN-u gde smo pravili kontrolor za dron koji se kreće na osnovu pomeranja šake. To je bilo i najupečatljivije.
Sad je raspust, vaši vršnjaci ga koriste da iskuliraju i odmore, a vi ste sebi zadali obaveze...
Volimo ovo da radimo i nije nam muka da se time bavimo i tokom raspusta. Mislim da nije problem.
Kakvi su ti planovi za dalje?
Trenutno pokušavam da napravimo foru Startap-a da nam neko izađe u susret i kupi nam opremu ili uradi nešto po pitanju toga. Nama trebaju bespovratna sredstva jer naša aplikacija nije profitabilna, nećemo je prodavati, neko će morati da je obezbedi ljudima, tako da mi nemamo realnu zaradu. Mislim da nam treba nekih 7.000 evra za opremu, za jake kompjutere i slično.
Na koji način mogu da vas kontaktiraju oni koji žele da vam pomognu?
Mogu nas pronaći na internetu, ali i preko mejla: [email protected].
Kakvi su tvoji planovi za dalje, odlazak na studije i slično?
Iskreno, nisam siguran...
Kao, imaš još godinu dana da razmišljaš o tome...
Nije mi nešto preterano bitno. Ja sam učim, nisam fan školskog sistema, ali ću verovatno završiti fakultet čisto da bih ga završio.
Šta bi voleo da radiš nakon što zvanično dobiješ diplomu?
Svakako ću se baviti IT.
Da li ti je plan da svoje znanje usmeriš ka inovacijama ili...?
Što se mene tiče, inovacijama.
A šta radiš u slobodno vreme?
Družim se, ali ne često kao ostali. Obično sam za kompjuterom.
Lea Radlovački