ТВОЈА РЕЧ Милош Швоња: Вино, еротика и смрт

Или је тако, макар, у случају Милоша Швоње (23) из Ветерника, који је студент четврте године на фармацији на Медицинском факултету у Новом Саду. Недавно је издао своју прву збирку поезије “Хостел Беатрице” за издавачку кућу “Прометеј”, што нас је навело да завиримо међ’ корице књиге, али и у његов ум.

- У суштини, ја сам се троумио између књижевности, филозофије и фармације - почиње Милош своју причу.

Све слично...

- Да... Ништа слично. Али, будући да сам ишао у Средњу медицинску “7. април” и тамо био ђак генерације, онда сам по природи одлучио да наставим то.

Да ли си се покајао?

- Не, да сам уписао књижевност или филозофију, можда не бих био толико одлучан при издавању књиге, већ бих био више самокритичан. С те стране, добро је што сам уписао фармацију.

Шта си прво заволео од свега?

- Прво фармацију. Тек у четвртој години средње школе сам написао прву песму. Прве песме нису биле ни љубавне, већ некако опште. Само су настајале...

Шта те је, онда, мотивисало да напишеш прву песму?

- Па, ја се, чак, ни не сећам своје прве песме. Знам да није била љубавна тема...

Немаш ни мало поштовања према свом првом чеду...

- Хе, хе, хе,... Није било нешто сјајно, али сам све те песме слао свом професору филозофије у средњој школи Александру Турупалу и сад, кад сагледам, велика је његова улога у свему овоме. Није ми давао коментаре због којих бих одустајао с писањем, већ сам се враћао с бољим песмама.

И, о чему данас пишеш?

- Сад тренутно су ми основни мотиви вино, смрт и еротизам.

Свето тројство... И, која је вез аизмеђу свега тога?

- Генерално, кроз целу књигу се провлаче два основна питања: где је бог и ко је “Она”. “Она” је симбол савршене жене, док је бог симбол спознаје. У основи, све луежи у наслову “Хостел Беатрице”. Беатрис је инспирисала Дантеа да напише “Нови живот” иако је он никад није упознао, али му је била инспирација.

А ти си попут Диониса - вино, еротика,... У принципу, ти си књижевност и филозофију спојио у једно. Своје филозофске мисли претачеш у стихове, ако добро схватам...

- Да, покушавам, макар.

А једног дана ћеш у области фармације покушати да откријеш неки лек или...?

- Па, то не знам још. Генерално, мислим да смо као земља далеко од нових открића.

Где себе више видиш у будућности, више у свету књижевности или медицине?

- Ја бих волео и једно и друго. Наравно да ћу наставити да пишем, али ја на то гледам као на хоби, а не као нешто од чега ћу моћи да живим. С те стране, књижевност никад нећу гледати као професију.

Како све успеваш да постижеш?

- Искрено, писање песама ми не одузима превише времена. Можда зато све успевам. Али, битно је да се поклопи да имате инспирацију и жељу за писањем.

Али и мало талента...

- Добро, да. Често се деси да ме нешто инспирише, али да ми се не пише.

Шта те инспирише?

- Пишем о доста реалним стварима, без метафора, тако да ме инспиришу уобичајене животне ситуације.

Да ли имаш још неке хобије и интересовања?

- Имам, мотори и пецање.

Адреналин и мир. Да ли ти навире инспирација и кад забациш удицу? Обично је то зен фаза...

- Ретко.

Леа Радловачки

ПРСТ СУДБИНЕ

Још једна начета

флаша вина,

брише се,

вечерас,

брише се -

све оно

што ћу бити,

и остаје -

она,

уморна од пића,

под пригушеним

светлом.