TVOJA REČ Miloš Švonja: Vino, erotika i smrt

Ili je tako, makar, u slučaju Miloša Švonje (23) iz Veternika, koji je student četvrte godine na farmaciji na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Nedavno je izdao svoju prvu zbirku poezije “Hostel Beatrice” za izdavačku kuću “Prometej”, što nas je navelo da zavirimo međ’ korice knjige, ali i u njegov um.

- U suštini, ja sam se troumio između književnosti, filozofije i farmacije - počinje Miloš svoju priču.

Sve slično...

- Da... Ništa slično. Ali, budući da sam išao u Srednju medicinsku “7. april” i tamo bio đak generacije, onda sam po prirodi odlučio da nastavim to.

Da li si se pokajao?

- Ne, da sam upisao književnost ili filozofiju, možda ne bih bio toliko odlučan pri izdavanju knjige, već bih bio više samokritičan. S te strane, dobro je što sam upisao farmaciju.

Šta si prvo zavoleo od svega?

- Prvo farmaciju. Tek u četvrtoj godini srednje škole sam napisao prvu pesmu. Prve pesme nisu bile ni ljubavne, već nekako opšte. Samo su nastajale...

Šta te je, onda, motivisalo da napišeš prvu pesmu?

- Pa, ja se, čak, ni ne sećam svoje prve pesme. Znam da nije bila ljubavna tema...

Nemaš ni malo poštovanja prema svom prvom čedu...

- He, he, he,... Nije bilo nešto sjajno, ali sam sve te pesme slao svom profesoru filozofije u srednjoj školi Aleksandru Turupalu i sad, kad sagledam, velika je njegova uloga u svemu ovome. Nije mi davao komentare zbog kojih bih odustajao s pisanjem, već sam se vraćao s boljim pesmama.

I, o čemu danas pišeš?

- Sad trenutno su mi osnovni motivi vino, smrt i erotizam.

Sveto trojstvo... I, koja je vez aizmeđu svega toga?

- Generalno, kroz celu knjigu se provlače dva osnovna pitanja: gde je bog i ko je “Ona”. “Ona” je simbol savršene žene, dok je bog simbol spoznaje. U osnovi, sve lueži u naslovu “Hostel Beatrice”. Beatris je inspirisala Dantea da napiše “Novi život” iako je on nikad nije upoznao, ali mu je bila inspiracija.

A ti si poput Dionisa - vino, erotika,... U principu, ti si književnost i filozofiju spojio u jedno. Svoje filozofske misli pretačeš u stihove, ako dobro shvatam...

- Da, pokušavam, makar.

A jednog dana ćeš u oblasti farmacije pokušati da otkriješ neki lek ili...?

- Pa, to ne znam još. Generalno, mislim da smo kao zemlja daleko od novih otkrića.

Gde sebe više vidiš u budućnosti, više u svetu književnosti ili medicine?

- Ja bih voleo i jedno i drugo. Naravno da ću nastaviti da pišem, ali ja na to gledam kao na hobi, a ne kao nešto od čega ću moći da živim. S te strane, književnost nikad neću gledati kao profesiju.

Kako sve uspevaš da postižeš?

- Iskreno, pisanje pesama mi ne oduzima previše vremena. Možda zato sve uspevam. Ali, bitno je da se poklopi da imate inspiraciju i želju za pisanjem.

Ali i malo talenta...

- Dobro, da. Često se desi da me nešto inspiriše, ali da mi se ne piše.

Šta te inspiriše?

- Pišem o dosta realnim stvarima, bez metafora, tako da me inspirišu uobičajene životne situacije.

Da li imaš još neke hobije i interesovanja?

- Imam, motori i pecanje.

Adrenalin i mir. Da li ti navire inspiracija i kad zabaciš udicu? Obično je to zen faza...

- Retko.

Lea Radlovački

PRST SUDBINE

Još jedna načeta

flaša vina,

briše se,

večeras,

briše se -

sve ono

što ću biti,

i ostaje -

ona,

umorna od pića,

pod prigušenim

svetlom.