ТВОЈА РЕЧ Данијела Кралус (24) Српска кухиња укуснија од руске

Пријавивши се за стипендију коју је додељивала компанија НИС, Данијела је прошла разне тестове и остварила право на бесплатне студије у Санкт Петербургу, смештај и авионску карту двапут годишње.

- Прва година нам је била припремна, учили смо језик и имали основне предмете попут математике, хемије, историје, а онда смо се прикључили Русима на главне студије - присећа се наша саговорница.

Како је настала жеља за студирањем баш те области?

- Искрено, ја сам хтела да упишем математику, што и дан данас желим, примењену математику или тако нешто. Ишла сам и на програмирање, али онда је испало ово. Занимљива је наука и ја сам се пронашла у томе, свиђа ми се. Има инжењерских ствари и математике, стварно је занимљиво.

Планираш ли да се у неком тренутку опет фокусираш на математику?

- За сад је ово дефинитивно то. Видећу како ће све бити кад почнем да радим.

А мастер?

- Планирам, да, али искрено, још не знам шта. Можда математику, али мислим да би ми то било теже због основних студија. Да ли ће бити ове године или следеће, видећу.

Ај сад објасни да цео свет може да разуме - шта је оно што си ти завршила и шта сад можеш да радиш?

- Завршила сам разраду нафтних и гасних лежишта. Шта је то? То је смер који се бави извлачењем нафте из земље, а која се налази на хиљаду-две хиљаде километара под земљом. Ми тражимо начин како њу да подигнемо на површину. Након извлачења из земље она исто иде на прераду и тако даље.

Колико је све то компликовано?

- Кад сам почела да студирам, нисам очекивала да је све толико компликовано, али баш јесте. Сам човек не може да се нађе на тако великим дубинама, већ уз помоћ технологија идемо, што је врло апстрактно. Али је занимљиво и опширно.

И, хоће ли твој посао бити више канцеларијски или теренски?

- Ја сам већ добила своју позицију и бићу у канцеларији, али ћу ићи и на терен да видим како све то функционише. Мада сам све то мање-више видела.

Шта ти је највише недостајало у Русији током студија?

- Породица, пријатељи, то је на првом месту. Искрено, недостајала ми је наша клима, у Санкт Петербургу је доста мрачно и хладно је. Осим тога, недостајала ми је српска кухиња која је много укуснија него руска.

Па, због чега смо ми онда толико „браћа” с Русима?

- Не знам, вероватно имамо сличан менталитет. Вера. Сви смо Словени, језици су нам слични. Кад сам почела да га учим, схватила сам да је доста сличан српском.

Јеси ли се први пут сусрела с руским кад си отишла на студије или си га учила и у гимназији?

- Учила сам у гимназији али А1 ниво.

Шта је све оно што си радила у Русији, на који начин си проводила слободно време?

- Град је много велик и после толико година нисам успела целог да га обиђем. Кад год сам имала слободног времена ишла сам у обиласке. Има шта да се види, никад није досадно. Мало сам се и спортом бавила, али студије су тако конципиране да нисмо ни имали много времена. Дневно смо на предавању проводили по седам-осам сати. Колико сам схватила, овде у Србији нису толико обавезна предавања као у Русији.

Колико је све то било напорно?

- Било је напорно с те стране да смо имали мало слободног времена, а много тестова и контролних. Сваки дан смо морали да седимо, грејемо столице, мада градиво није било толико тешко да нисмо могли да савладамо, професори су били добри и добро су објашњавали.

А све је и вредело, верујем...

- На крају јесте вредело.

Какви су ти дугорочни планови?

- Трентно планирам да останем у компанији НИС. Надам се да ћу успети себи да изградим неки пут, каријеру. Мање-више неко лично усавршавње, потом и мастер, само да мало одморим од студија.

Л. Радловачки