TVOJA REČ Danijela Kralus (24) Srpska kuhinja ukusnija od ruske

Prijavivši se za stipendiju koju je dodeljivala kompanija NIS, Danijela je prošla razne testove i ostvarila pravo na besplatne studije u Sankt Peterburgu, smeštaj i avionsku kartu dvaput godišnje.

- Prva godina nam je bila pripremna, učili smo jezik i imali osnovne predmete poput matematike, hemije, istorije, a onda smo se priključili Rusima na glavne studije - priseća se naša sagovornica.

Kako je nastala želja za studiranjem baš te oblasti?

- Iskreno, ja sam htela da upišem matematiku, što i dan danas želim, primenjenu matematiku ili tako nešto. Išla sam i na programiranje, ali onda je ispalo ovo. Zanimljiva je nauka i ja sam se pronašla u tome, sviđa mi se. Ima inženjerskih stvari i matematike, stvarno je zanimljivo.

Planiraš li da se u nekom trenutku opet fokusiraš na matematiku?

- Za sad je ovo definitivno to. Videću kako će sve biti kad počnem da radim.

A master?

- Planiram, da, ali iskreno, još ne znam šta. Možda matematiku, ali mislim da bi mi to bilo teže zbog osnovnih studija. Da li će biti ove godine ili sledeće, videću.

Aj sad objasni da ceo svet može da razume - šta je ono što si ti završila i šta sad možeš da radiš?

- Završila sam razradu naftnih i gasnih ležišta. Šta je to? To je smer koji se bavi izvlačenjem nafte iz zemlje, a koja se nalazi na hiljadu-dve hiljade kilometara pod zemljom. Mi tražimo način kako nju da podignemo na površinu. Nakon izvlačenja iz zemlje ona isto ide na preradu i tako dalje.

Koliko je sve to komplikovano?

- Kad sam počela da studiram, nisam očekivala da je sve toliko komplikovano, ali baš jeste. Sam čovek ne može da se nađe na tako velikim dubinama, već uz pomoć tehnologija idemo, što je vrlo apstraktno. Ali je zanimljivo i opširno.

I, hoće li tvoj posao biti više kancelarijski ili terenski?

- Ja sam već dobila svoju poziciju i biću u kancelariji, ali ću ići i na teren da vidim kako sve to funkcioniše. Mada sam sve to manje-više videla.

Šta ti je najviše nedostajalo u Rusiji tokom studija?

- Porodica, prijatelji, to je na prvom mestu. Iskreno, nedostajala mi je naša klima, u Sankt Peterburgu je dosta mračno i hladno je. Osim toga, nedostajala mi je srpska kuhinja koja je mnogo ukusnija nego ruska.

Pa, zbog čega smo mi onda toliko „braća” s Rusima?

- Ne znam, verovatno imamo sličan mentalitet. Vera. Svi smo Sloveni, jezici su nam slični. Kad sam počela da ga učim, shvatila sam da je dosta sličan srpskom.

Jesi li se prvi put susrela s ruskim kad si otišla na studije ili si ga učila i u gimnaziji?

- Učila sam u gimnaziji ali A1 nivo.

Šta je sve ono što si radila u Rusiji, na koji način si provodila slobodno vreme?

- Grad je mnogo velik i posle toliko godina nisam uspela celog da ga obiđem. Kad god sam imala slobodnog vremena išla sam u obilaske. Ima šta da se vidi, nikad nije dosadno. Malo sam se i sportom bavila, ali studije su tako koncipirane da nismo ni imali mnogo vremena. Dnevno smo na predavanju provodili po sedam-osam sati. Koliko sam shvatila, ovde u Srbiji nisu toliko obavezna predavanja kao u Rusiji.

Koliko je sve to bilo naporno?

- Bilo je naporno s te strane da smo imali malo slobodnog vremena, a mnogo testova i kontrolnih. Svaki dan smo morali da sedimo, grejemo stolice, mada gradivo nije bilo toliko teško da nismo mogli da savladamo, profesori su bili dobri i dobro su objašnjavali.

A sve je i vredelo, verujem...

- Na kraju jeste vredelo.

Kakvi su ti dugoročni planovi?

- Trentno planiram da ostanem u kompaniji NIS. Nadam se da ću uspeti sebi da izgradim neki put, karijeru. Manje-više neko lično usavršavnje, potom i master, samo da malo odmorim od studija.

L. Radlovački