Стижу кинески дронови
Србија ће од Кине набавити два система беспилотних летелица нове генерације, које ће се употребљавати за извиђање, али могу управљати и артиљеријском ватром. Борбени систем се састоји од по три дрона, земаљске контролне станице и удаљеног видео-терминала.
Борбени системи моћи ће да носе бомбе и ракете, пре свега ласерски навођене, имаће оптоелектронски систем који може и дању и ноћу да извиђа и мери координате циљева и наводи ракете.
Ово су први облици војнотехнолошке сарадње с Кином, а има за циљ диверзификацију опреме Србије као војно неутралне земље. Међутим, када сва опрема Војске Србије буде комплетирана, нико јој у региону, оцењују војни експерти, неће бити ни близу.
Реч је о беспилотним летелицама кинеског ваздухопловног концерна “Чангдау”, дела корпорације АВИК (Ваздухопловна индустријска корпорација Кине). Ту компанију је недавно посетила висока војна делегација Србије, а током обиласка представљене су им могућности њихових дронова.
Најпознатија беспилотна летелица овог концерна је „јилонг 2”, која се назива и „птеродактил 2”. Тај дрон може да носи широку палету наоружања - ласерски навођене бомбе масе до 50 килограма, противпешадијске бомбе, ракете ваздух - земља и противоклопне ракете.
„Јилонг 2” узлеће с тежином од 4,2 тоне, од чега може да носи 480 килограма терета оружја и да остане у ваздуху 20 сати. Досеже висину од 9.000 метара а максимална брзина му је 370 километара на час. Опремљен је радаром и ласерски и ГПС навођеним ракетама, и према неким проценама једнако је ефикасан као амерички пандан „MQ-9 рипер„.
Кинески дронови борбено су проверени у више сукоба у свету, а цена једна беспилотне летелице из фамилије „винг лунг”, према глобалном незваничном ценовнику војне технике, достиже око милион долара.
Кинези производе извиђачке дронове, као и борбене летелице скромнијих перформанси. Листа корисника ове модерне технологије је подугачка, а на њој су и Емирати, Саудијска Арабија, Египат, Казахстан, Нигерија…
Према сазнањима, дронови ће бити склапани у Србији, а оригиналне компоненте биће набављане од кинеских произвођача.
Куповина кинеских дронова очигледно је резултат процене да је Србији неопходан и наоружани дрон, јер „пегаз“ и „врабац“, летелице развијене у Војнотехничком институту, намењени извиђању и осматрању на даљинама до 10 километара, односно до 12, очигледно нису довољни. Војни аналитичар Александар Радић сматра да је ово добра одлука, јер је наоружани дрон изузетно корисно средство.
- Видимо да је тренд да се све више користе бесплатне летелице и да је у скорије време све више примера да се користе за појединачне ликвидације вођа терориста. То је оно што раде рецимо Американци, акцију спроведу уз минималну колатералну штету, са велике дистанце беспилотном летелицом, где је и политички ризик много мањи, јер и ако се деси обарање летелице, јавно мњење другачије доживљава када је то техника, а не човек - указује Радић.
Домаћи беспилотни борбени хеликопер
Да је Србија у стању да сама произведе борбену беспилотну летелицу, доказ је „Стршљен“, настао у компанији дуге традиције „Едепро“. Реч је о хеликоптеру који управо пролази последње провере механичких компоненти и тестове лебдења. Мотор, ротор, тело хеликоптера, редуктор и лопатице дело су српских стручњака. Беспилотни хеликоптер има могућност уградње различитих типова опреме и наоружања, а у основној варијанти намењен је за подршку трупама на земљи, откривање и уништавање командних положаја непријатеља, осматрање бојишта, ласерско обележавање циљева и противелектронска дејства.
У појединим стручним медијима могло се прочитати још пре четири месеца да наша држава преговара и с Израелом, чије се летелице на светској пијаци тренутно најбоље котирају, око набавке дронова. Наводни преговори су у повоју а да ли ће до куповине и доћи, остаје да се види.
Иначе, наоружане беспилотне летелице у нашем региону тренутно има само полиција Македоније, иако у тој земљи та информација никада званично није објављена. Реч је дрону израелске производње „Хермес 450“,
- Различите земље посматрају технологију дрона на различите начине. Неке виде донове као оружје, док их други категоришу као авионе. Поред тога, полиција почиње да их користи као алат у свакодневном оперативном раду - рекла је директорка Центра за иновације Интерпола Анита Хазенберг на недавном дрон експерт форуму одржаном у Сингапуру.
Милан Бозокин
