Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Србија поново на ПИСА тестирању 2018.

13.12.2016. 19:21 21:12
Пише:

Наша земља учествоваће у ПИСА тестирању 2018. године, јер је Министарство просвете науке и технолошког развоја потписало уговор с ОЕЦД-ом, које ово тестирање организује

 и обавило све неопходне административне процедуре на националном и међународном нивоу - саопштило је ово министарство. У саопштењу се каже и да реализација ПИСА 2018. није ни на који начин доведена у питање,да су све приспеле обавезе реализоване, а средства планирана у буyету Републике Србије.

Иначе, наша земља у Међународном програму процене ученичких постигнућа учествује од 2001, као прва од бивших југословенских република и до сада је учествовала у четири узастопна истраживачка циклуса. Нажалост, у последњем истраживању 2015. нисмо учествовали.

Осврћући се на овај прекид, Министарство просвете, науке и технолошког развоја саопштило је да 2013, у време када је на челу овог министарства био Томислав Јовановић, нису на време уплаћена средства ОЕЦД-у за реализацију ПИСА тестирања одржаног 2015.



До 2018, када ће бити одржано ново ПИСА тестирање, тврде у Министарству, сагледаће се могућности за напредовање наших ученика, а већ је започета озбиљна реформа начина рада у школама, као и темељне припреме за реализацију тестирања. Између осталог, 2017. биће одржана пробна симулација, како би постигнућа наших ученика у ПИСА 2018. била реалнија. За разлику од претходних тестирања, овога пута ученици и наставници биће упознати са главним карактеристикама и начином реализације ПИСА тестирања.



Иначе, параф на уговор о учешћу у ПИСА истраживању ставио је на самом крају свог мандата бивши министар просвете Срђан Вербић, а одлучено је да ће и овај пут истраживање у нашој земљи реализовати Институт за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Да подсетимо, у ПИСА тестирању сваке четири године учествује око пола милиона петнаестогодишњака из целог света, па су у нашој земљи били укључени осмаци и ученици првих разреда средње школе, њих око 5.000. Нажалост, ни у једном од досадашња четири тестирања нисмо постигли добре резултате, па су процене да би нам досадашњим темпом напретка требало четврт века да стигнемо државе у врху табеле.



Нажалост, тај пут ка врху табеле успорило је и то што су после прва два тестирања тадашње просветне власти налазиле прилично неспретне и неаргументоване изговоре, а тек после трећег су признале да у нашем образовном систему постоје озбиљни проблеми и да се нешто мора хитно урадити. Ово је изгледа било тек декларативно опредељење, јер су проблеми с учешћем у ПИСА тестирању настали и пре него што су објављени, опет незавидни, резултати последњег у којем смо учествовали. Каснило се већ с потписивањем уговора за наредни циклус и то због неизмирених обавеза према ОЕЦД-у од око 35.000 евра за последњу годину у претходном циклусу, од укупно 122.000 за цео четворогодишњи циклус.



Под притиском јавности тај дуг је измирен и уговор је потписан с месец и по дана закашњења. Међутим, док дуг није плаћен наша земља није могла да приступи ПИСА материјалима и много претходних радњи није у предвиђеном року урађено: од избора и ревизије задатака, избора питања за школске и ученичке упитнике, до избора узорка школа које ће учествовати у истраживању и, коначно, до пробног тестирања. То кашњење је било толико, да у последњем ПИСА тестирању нисмо учествовали.



Новина истраживања које ће се спровести у априлу и мају 2018. јесте у томе да ће се испитивати и финансијска писменост и да ће се све тестове ђаци у тридесетак школа у нашој земљи радити на рачунару.



Д. Девечерски

 

Квалитет поново под скенером



После четворогодишње паузе, ОЕЦД-ов скенер образовног система, чији резултати омогућавају свакој земљи да утврди квалитет, праведност и ефикасност образовног система, те да усмерава образовну праксу, али и да планира и доноси одлуке о даљем развоју свог образовања, поново ће процењивати постигнућа и ученика у Србији у области математике, природних наука и разумевања прочитаног, мерећи не колико су они у стању да репродукују оно што пише у програмима, већ да ли стечена знања умеју да примењују у свакодневном животу и да критички размишљају.

 

Пише:
Пошаљите коментар