Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Srbija ponovo na PISA testiranju 2018.

13.12.2016. 19:21 21:12
Piše:

Naša zemlja učestvovaće u PISA testiranju 2018. godine, jer je Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja potpisalo ugovor s OECD-om, koje ovo testiranje organizuje

 i obavilo sve neophodne administrativne procedure na nacionalnom i međunarodnom nivou - saopštilo je ovo ministarstvo. U saopštenju se kaže i da realizacija PISA 2018. nije ni na koji način dovedena u pitanje,da su sve prispele obaveze realizovane, a sredstva planirana u buyetu Republike Srbije.

Inače, naša zemlja u Međunarodnom programu procene učeničkih postignuća učestvuje od 2001, kao prva od bivših jugoslovenskih republika i do sada je učestvovala u četiri uzastopna istraživačka ciklusa. Nažalost, u poslednjem istraživanju 2015. nismo učestvovali.

Osvrćući se na ovaj prekid, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da 2013, u vreme kada je na čelu ovog ministarstva bio Tomislav Jovanović, nisu na vreme uplaćena sredstva OECD-u za realizaciju PISA testiranja održanog 2015.



Do 2018, kada će biti održano novo PISA testiranje, tvrde u Ministarstvu, sagledaće se mogućnosti za napredovanje naših učenika, a već je započeta ozbiljna reforma načina rada u školama, kao i temeljne pripreme za realizaciju testiranja. Između ostalog, 2017. biće održana probna simulacija, kako bi postignuća naših učenika u PISA 2018. bila realnija. Za razliku od prethodnih testiranja, ovoga puta učenici i nastavnici biće upoznati sa glavnim karakteristikama i načinom realizacije PISA testiranja.



Inače, paraf na ugovor o učešću u PISA istraživanju stavio je na samom kraju svog mandata bivši ministar prosvete Srđan Verbić, a odlučeno je da će i ovaj put istraživanje u našoj zemlji realizovati Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Da podsetimo, u PISA testiranju svake četiri godine učestvuje oko pola miliona petnaestogodišnjaka iz celog sveta, pa su u našoj zemlji bili uključeni osmaci i učenici prvih razreda srednje škole, njih oko 5.000. Nažalost, ni u jednom od dosadašnja četiri testiranja nismo postigli dobre rezultate, pa su procene da bi nam dosadašnjim tempom napretka trebalo četvrt veka da stignemo države u vrhu tabele.



Nažalost, taj put ka vrhu tabele usporilo je i to što su posle prva dva testiranja tadašnje prosvetne vlasti nalazile prilično nespretne i neargumentovane izgovore, a tek posle trećeg su priznale da u našem obrazovnom sistemu postoje ozbiljni problemi i da se nešto mora hitno uraditi. Ovo je izgleda bilo tek deklarativno opredeljenje, jer su problemi s učešćem u PISA testiranju nastali i pre nego što su objavljeni, opet nezavidni, rezultati poslednjeg u kojem smo učestvovali. Kasnilo se već s potpisivanjem ugovora za naredni ciklus i to zbog neizmirenih obaveza prema OECD-u od oko 35.000 evra za poslednju godinu u prethodnom ciklusu, od ukupno 122.000 za ceo četvorogodišnji ciklus.



Pod pritiskom javnosti taj dug je izmiren i ugovor je potpisan s mesec i po dana zakašnjenja. Međutim, dok dug nije plaćen naša zemlja nije mogla da pristupi PISA materijalima i mnogo prethodnih radnji nije u predviđenom roku urađeno: od izbora i revizije zadataka, izbora pitanja za školske i učeničke upitnike, do izbora uzorka škola koje će učestvovati u istraživanju i, konačno, do probnog testiranja. To kašnjenje je bilo toliko, da u poslednjem PISA testiranju nismo učestvovali.



Novina istraživanja koje će se sprovesti u aprilu i maju 2018. jeste u tome da će se ispitivati i finansijska pismenost i da će se sve testove đaci u tridesetak škola u našoj zemlji raditi na računaru.



D. Devečerski

 

Kvalitet ponovo pod skenerom



Posle četvorogodišnje pauze, OECD-ov skener obrazovnog sistema, čiji rezultati omogućavaju svakoj zemlji da utvrdi kvalitet, pravednost i efikasnost obrazovnog sistema, te da usmerava obrazovnu praksu, ali i da planira i donosi odluke o daljem razvoju svog obrazovanja, ponovo će procenjivati postignuća i učenika u Srbiji u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog, mereći ne koliko su oni u stanju da reprodukuju ono što piše u programima, već da li stečena znanja umeju da primenjuju u svakodnevnom životu i da kritički razmišljaju.

 

Piše:
Pošaljite komentar