БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: ХРТКОВЦИ (1) Торта од цивилизација на обали Саве

Стижем до центра села којим доминирају две грађевине - Ватрогасни дом изграђен још 1907. и један од најстаријих у Војводини и Римокатоличка црква Св. Климента саграђена 1834. 

Изградња прве дрвене цркве у Хртковцима започета је 1750. Из разних списа можемо сазнати да је првобитна црква била саграђена од дрвета, била је дугачка око 25 метара, а широка око 15 метара. У цркви су се налазила три олтара: главни је посвећен Светом Клементу, један бочни узвишењу Блажене Дјевице Марије, а други светом Ивану Непомуку и сви ови олтари су столарски радови и на њима нема никаквих слика. Звоник, у коме се налазе два звона, био је изграђен изнад главних црквених врата, дрвен је и покривен је црвено обојеном шиндром.

Постојећа црква је била у веома лошем стању и 1811. почиње изградња нове, садашње која је дугачка 24 метра и широка 11 метара. Митровачки жупник и декан Карло Павић је благословио цркву 23. новембра 1824.

Године 1737.  око 1.600 римокатоличких Албанаца из племена Кељменди, из околине Скадра, доселило се у Никинце и Хртковце, јер нису хтели да прихвате ислам

У цркви се налази више значајних уметничких дела. На главном олтару је слика Св. Климента, дело непознатог уметника бечке сликарске школе из 19. века. Олтар је надвишен балдахином. На једном од бочних олтара је слика Богородице са Христом и Св. Алојзијем, а на другом Св. Петар и Павле. Обе композиције, сликане уљем на платну настале су у 19. веку. најстарија слика у цркви Св. Климента је представа Св. Ане са Јоакимом и Богородицом. Црква је недавно реновирана и свеже окречена.

Двоглава статуа из Гомолаве

Гомолава је преисторијски археолошки локалитет који се налази код Хртковаца, на левој обали Саве. Била је насељена током шест миленијума и међу најпознатијим је локалитетима у Европи.

Реч је о вишеслојном налазишту које обухвата археолошке слојеве од касновинчанског периода, преко енеолита (бакарно доба) и раног бронзаног доба до гвозденог, укључујући и остатке римске насеобине, због чега га археолози популарно називају тортом од цивилизација. Истраживања локалитета су започета 1904. а систематски радови на Гомолави су започели 1953. и још увек, са прекидима, трају. Сам локалитет је под заштитом државе, али је и поред тога угрожен реком Савом, која га спира, поготово у доба високог водостаја.

Вероватно најпознатији налаз са Гомолаве је двоглава статуета. Представе фигура са две главе нису биле тако честе у преисторијској уметности, па остаје недоумица о њиховом настанку.

Статуета је сада део сталне поставке Музеја Војводине у Новом Саду.

У средњем веку у овим областима доминирају Угри. Године 1747. забележено је насеље Худровцз. Временом од овог имена настао је 1881. назив Хртковци. 

Православна црква у Хртковцима помиње се у турским изворима већ 1622. Затим се Хртковци помињу као српско насеље 1722. Такође се помињу 1744, као збег капетана Трифуна Исаковића са попом Теодором (Милош Црњански). 1737. су се око 1.600 римокатоличких Албанаца из племена Кељменди из околине Скадра доселили у Никинце и Хртковце, јер нису хтели да прихвате ислам. Један број је насељен и у Јарку, али тамо их је нестало. Још и 1922. се за становнике Хртковаца и Никинаца говорило да су Арнаути, и да понеки од старијих људи и жена зна по нешто арнаутски, а данас се њихови потомци изјашњавају као Хрвати. 1854. године досељавају се Немци. Према редовном попису становништва 1869. године овде је живело 1.239 становника. 

У другој половини 19. века Клименти су и даље чинили значајан удео станковника Хртковаца и давали селу препознатљивост. Њихова концентрација је била највећа у делу села, који је био познат под именом „Цакића шор”. Добар познавалац сремских прилика, Крунослав Ткалац забележио је о томе: „У другој половини 19. века у улици Цакића шор, гдје су Клименти највише становали, осећали сте се с обзиром на језик као у правом арнаутлуку”.

За седам дана на овом месту читаћете о занимљивостима из међуратне историје села из пера хроничара Бранислава Мирослава Томлекина, о хртковачком гробљу као и православној Цркви Св. Георгија у чијој порти се налази споменик Бранку Божићу, ученику Шабачке гимназије који је ту пао током злогласног “Крвавог марша” 1941.