ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДАР КИРАЉ ЗА „ДНЕВНИК”О ОПАКОЈ ИНФЕКЦИЈИ Гној из зуба брзо стиже у грудни кош

Управник Клинике професор др Александар Кираљ каже да су то пацијенти који не могу да се лече амбулантно.

- Те инфекције су у око 50 одсто случајева дентогене, односно узрок је оболели зуб. Инфекције настају због неадекватног и неблаговременог започињања лечења. Шире се са предела усне шупљине према врату, грудном кошу, па чак и у шупљину стомака - наводи др Кираљ.

Како објашњава, у амбулантним условима је ограничена примена антибиотске терапије, стога је потребно што раније консултовати хирурга и започети хируршко лечење.

- То значи прављење инцизија, односно резова коже и мишића, како би се стигло до гнојне колекције, која се брзо шири и иде према грудном кошу, што може да узрокује и смртни исход. Бактерије не изазову само гној, него долази и до изумирања ткива - упозорава др Кираљ.

Антибиотска резистенција велики проблем

- Велики је проблем антибиотска резистенција, јер се ови лекови неконтролисано користе, често и кад не треба, а и микроорганизми су се адаптирали на антибиотике - указао је професор Кираљ.

Према његовим речима, помак у лечењу је направљен брзом дијагностиком, односно компјутеризованом томографијом. Значајна је и и консултација са грудним хирурзима, како би се обезбедило дренирање из грудног коша, односно средогруђа. Тада се укључују грудни хирурзи. Пацијенти су у јединицама интензивне неге и о њима брину анестезиолози, уз хируршки надзор.

Свега неколико дана треба да се процес из зуба спусти на врат. Оног тренутка када почне инфекција на врату и ако дође до појаве бактериолошке флоре која доводи до изумирања ткива.

- Сваки сат кашњења на хируршко лечење повећава смртност за 10 одсто - упозорава др Кираљ.

Пацијенти добијају антибиотску терапију, која може да се коригује када стигну налази бриса. Како објашњава др Кираљ, антибиотици морају одмах да се дају, како се инфекција не би ширила, али се они дају на основу искуства добре клиничке праксе.

- Операција се ради у више актова, а прави се контролни ЦТ после 48 сати, након чега следи наставак лечења и нове интервенције. Некада се укључује и абдоминални хирург да дренира стомак и плућни хирург. Опоравак је дуг и болесници остају од две до четири недеље у болници - наводи др Кираљ и додаје како су пацијенти оба пола и узраста од 20 до 70 година.

Прогноза је лошија код пацијената са пратећим болестима, као што су дијабетес, срчана и бубрежна обољења и малигне болести, јер су то пацијенти код којих је компромитован имунолошки одговор.

- Врло је важно то што имамо Ургентни центар који омогућава брзу дијагностику и хируршко лечење - закључио је др Кираљ.

Љ. Петровић