PROF. DR ALEKSANDAR KIRALJ ZA „DNEVNIK”O OPAKOJ INFEKCIJI Gnoj iz zuba brzo stiže u grudni koš

Upravnik Klinike profesor dr Aleksandar Kiralj kaže da su to pacijenti koji ne mogu da se leče ambulantno.

- Te infekcije su u oko 50 odsto slučajeva dentogene, odnosno uzrok je oboleli zub. Infekcije nastaju zbog neadekvatnog i neblagovremenog započinjanja lečenja. Šire se sa predela usne šupljine prema vratu, grudnom košu, pa čak i u šupljinu stomaka - navodi dr Kiralj.

Kako objašnjava, u ambulantnim uslovima je ograničena primena antibiotske terapije, stoga je potrebno što ranije konsultovati hirurga i započeti hirurško lečenje.

- To znači pravljenje incizija, odnosno rezova kože i mišića, kako bi se stiglo do gnojne kolekcije, koja se brzo širi i ide prema grudnom košu, što može da uzrokuje i smrtni ishod. Bakterije ne izazovu samo gnoj, nego dolazi i do izumiranja tkiva - upozorava dr Kiralj.

Antibiotska rezistencija veliki problem

- Veliki je problem antibiotska rezistencija, jer se ovi lekovi nekontrolisano koriste, često i kad ne treba, a i mikroorganizmi su se adaptirali na antibiotike - ukazao je profesor Kiralj.

Prema njegovim rečima, pomak u lečenju je napravljen brzom dijagnostikom, odnosno kompjuterizovanom tomografijom. Značajna je i i konsultacija sa grudnim hirurzima, kako bi se obezbedilo dreniranje iz grudnog koša, odnosno sredogruđa. Tada se uključuju grudni hirurzi. Pacijenti su u jedinicama intenzivne nege i o njima brinu anesteziolozi, uz hirurški nadzor.

Svega nekoliko dana treba da se proces iz zuba spusti na vrat. Onog trenutka kada počne infekcija na vratu i ako dođe do pojave bakteriološke flore koja dovodi do izumiranja tkiva.

- Svaki sat kašnjenja na hirurško lečenje povećava smrtnost za 10 odsto - upozorava dr Kiralj.

Pacijenti dobijaju antibiotsku terapiju, koja može da se koriguje kada stignu nalazi brisa. Kako objašnjava dr Kiralj, antibiotici moraju odmah da se daju, kako se infekcija ne bi širila, ali se oni daju na osnovu iskustva dobre kliničke prakse.

- Operacija se radi u više aktova, a pravi se kontrolni CT posle 48 sati, nakon čega sledi nastavak lečenja i nove intervencije. Nekada se uključuje i abdominalni hirurg da drenira stomak i plućni hirurg. Oporavak je dug i bolesnici ostaju od dve do četiri nedelje u bolnici - navodi dr Kiralj i dodaje kako su pacijenti oba pola i uzrasta od 20 do 70 godina.

Prognoza je lošija kod pacijenata sa pratećim bolestima, kao što su dijabetes, srčana i bubrežna oboljenja i maligne bolesti, jer su to pacijenti kod kojih je kompromitovan imunološki odgovor.

- Vrlo je važno to što imamo Urgentni centar koji omogućava brzu dijagnostiku i hirurško lečenje - zaključio je dr Kiralj.

LJ. Petrović