„Опстанак” др Родољуба Танасића доживео пето издање: Приручник уз помоћ ког су генерације стасавале
Када је пре четврт века из штампе изашло прво издање приручника за преживљавање у природи, „Опстанак“, његов аутор др Родољуб Танасић из Новог Сада није могао да претпостави да ће након тога бити објављена још четири, и да ће последње, које је недавно угледало светлост дана, тај тренутак дочекати у специфичним околностима – пандемији коронавируса која је стицајем околности многе натерала да размишљају о мајци природи и похрле јој у загрљај.
Ово специфично штиво, скуп савета за опстанак у природи и како искористити за то оно што се може наћи у њој, а како направити оно што недостаје, нашло је читалачку публику међу свим љубитељима природе, код деце, у војсци, полицији, жандармерији, извиђачима, планинаримаа, горанима, ловцима, горским службама спасавања... Иако је повод да почне да пише приручник посве необичан, несумњиво је у њега аутор преточио љубав према природи и сазнања која из те области поседује.
- Прву књигу сам почео да пишем 1989-90. године. Тада смо живели у Тузли. Радио сам у неком пољопривредном добру, и онда сам због промене руководства дошао у ситуацију да долазим на посао, али немам шта да радим. То се дешавало сваки пут када дође до сличних промена и окончало се 2017. када сам отишао у пензију. Немајући шта да радим на послу, посветио сам се писању и тако су настале књиге прво „Опстанак“, а потом „Следите дивљач“, „Бонтон“, „Функција погребне делатности“, а и магистрирао и докторирао на исти начин - објашњава Танасић генезу настанка својих дела.
Пишући приручник, како каже, све што му је дошло под руку из те области, уградио је у њега. Искористио је дотадашња сазнања из стране, али и наше војне литературе о преживљавању, које, напомиње, осамдесетих година прошлог века није било у изобиљу.
– Све оно што је било у оно време у Југославији обрађено, нашло се у првом „Опстанку“ – каже Родољуб. – Свако следеће издање донело је и нова сазнања, али и одређен број нових цртежа. За прво и друго издање цртао сам руком илустрације. Већ у трећем, четвртом и петом су резултат компјутерског напретка. Када је треће издање изашло, планинари из Хрватске и Босне су га разграбили и оно је плануло у моменту. Приручник је писан тако као да се спремате у природу и одговара на питања шта понети, као и шта када сте се нашли у њој, а ништа немате уз себе, како импровизовати и шта од чега направити. У природи игре нема. Само једна ноћ на минус 10 или 15 степени значи нарушавање здравља или смрт, а са мало знања то се да избећи. Са мало знања нема панике, и онда је много лакше.
„Опстанак“, по речима његовог аутора Родољуба Танасића, до сада није продаван с изузетком малог броја примерака по симболичној цени. Финансијска добит није му била сврха. Овог пута је ситуација нешто другачија.
- Од коронавируса покренуо ми се тромб и остао сам без ноге. Протеза коју сам добио задовољава основне потребе, али не и кретања у природи. Са квалитетнијом протезом надам се повратку природи јер смо супруга и ја, што смо пренели и на нашу децу, њени осведочени љубитељи. Ове године нисмо могли да идемо да беремо сремуш, али су нам га пријатељи које сам учио где се и како се бере, донели. Међутим, чека нас шипурак, дивља јабука, разно лековито биље... Намера ми је да продајом књиге обезбедим паре да могу омогућити себи бољу протезу од оне која држава обезбеђује.
Како каже, то није књига која се чита као друго штиво, од корице до корице. У питању је приручник који се прелиста и запамти шта има у њему, па када се укаже потреба, отвори и прочита. На страницама „Опстанка“ налазе се упутства како се оријентисати, на основу изгледа облака открити какво време може да се очекује, како направити заклон, указати прву помоћ, обезбедити храну и воду, шта је јестиво, а шта не, шта радити ако дође до тровања, како направити сандале од дрвета, како изгледа млад, а како стар месец...
- Данашња деца, више него очигледно, везана су за кућу, компјутере, мало се крећу, не играју се напољу као раније генерације – прича Танасић. - Радећи са децом у оквиру програма Покрета горана Новог Сада, који иначе стоји иза четири издања приручника, имао сам прилике да се уверим у то да људи децу препусте њима самима, као и у то шта им недостаје. Родитељи настоје да купе њихову љубав тако што им купе скупе играчке. Љубав деце се не може купити, то је свима јасно. Ако им не пружимо праву љубав и не васпитавамо их, неко други ће то учинити, у првом реду улица, а како она то ради, не треба причати. Од шездесетак деце, рецимо, једно или двоје нешто мало зна о ватри, и да на штапу испече кобасицу. Када им покажете како се то ради, за њих је то посебан доживај који памте и препричавају дуго, много дуже него неку савремену забаву. Томе и сличним вештинама их нико не учи. Ако то породица не ради с њима, горани или истаживачи, онда таквих знања немају, а потребна су им из више разлога. Природа нам све више бежи, ми покушавамо да је покоримо, а она се никад не да покорити. С природом можете бити пријатељ или непријатељ, да будете газда, нема шансе.
За природу још каже да је као шведски сто, на ком је изобиље.
- За специјалце војске се каже да могу да једу кору од дрвета. Јести кору од дрвета је као када дођете пред шведски сто препун ђаконија, а ви од свега изаберете папирну салвету и поједете. Претпоствљам да су им укус и хранљива вредност исти. У природи нема шта нема, и само од силног незнања можете посегнути за нечим што је непојмљиво. Уз овакву књигу те је немогуће – каже Родољуб Танасић поручујући родитељима да воде децу у природу, што ће добро доћи и једнима и другима.
Зорица Милосављевић
