„Opstanak” dr Rodoljuba Tanasića doživeo peto izdanje: Priručnik uz pomoć kog su generacije stasavale
Kada je pre četvrt veka iz štampe izašlo prvo izdanje priručnika za preživljavanje u prirodi, „Opstanak“, njegov autor dr Rodoljub Tanasić iz Novog Sada nije mogao da pretpostavi da će nakon toga biti objavljena još četiri, i da će poslednje, koje je nedavno ugledalo svetlost dana, taj trenutak dočekati u specifičnim okolnostima – pandemiji koronavirusa koja je sticajem okolnosti mnoge naterala da razmišljaju o majci prirodi i pohrle joj u zagrljaj.
Ovo specifično štivo, skup saveta za opstanak u prirodi i kako iskoristiti za to ono što se može naći u njoj, a kako napraviti ono što nedostaje, našlo je čitalačku publiku među svim ljubiteljima prirode, kod dece, u vojsci, policiji, žandarmeriji, izviđačima, planinarimaa, goranima, lovcima, gorskim službama spasavanja... Iako je povod da počne da piše priručnik posve neobičan, nesumnjivo je u njega autor pretočio ljubav prema prirodi i saznanja koja iz te oblasti poseduje.
- Prvu knjigu sam počeo da pišem 1989-90. godine. Tada smo živeli u Tuzli. Radio sam u nekom poljoprivrednom dobru, i onda sam zbog promene rukovodstva došao u situaciju da dolazim na posao, ali nemam šta da radim. To se dešavalo svaki put kada dođe do sličnih promena i okončalo se 2017. kada sam otišao u penziju. Nemajući šta da radim na poslu, posvetio sam se pisanju i tako su nastale knjige prvo „Opstanak“, a potom „Sledite divljač“, „Bonton“, „Funkcija pogrebne delatnosti“, a i magistrirao i doktorirao na isti način - objašnjava Tanasić genezu nastanka svojih dela.
Pišući priručnik, kako kaže, sve što mu je došlo pod ruku iz te oblasti, ugradio je u njega. Iskoristio je dotadašnja saznanja iz strane, ali i naše vojne literature o preživljavanju, koje, napominje, osamdesetih godina prošlog veka nije bilo u izobilju.
– Sve ono što je bilo u ono vreme u Jugoslaviji obrađeno, našlo se u prvom „Opstanku“ – kaže Rodoljub. – Svako sledeće izdanje donelo je i nova saznanja, ali i određen broj novih crteža. Za prvo i drugo izdanje crtao sam rukom ilustracije. Već u trećem, četvrtom i petom su rezultat kompjuterskog napretka. Kada je treće izdanje izašlo, planinari iz Hrvatske i Bosne su ga razgrabili i ono je planulo u momentu. Priručnik je pisan tako kao da se spremate u prirodu i odgovara na pitanja šta poneti, kao i šta kada ste se našli u njoj, a ništa nemate uz sebe, kako improvizovati i šta od čega napraviti. U prirodi igre nema. Samo jedna noć na minus 10 ili 15 stepeni znači narušavanje zdravlja ili smrt, a sa malo znanja to se da izbeći. Sa malo znanja nema panike, i onda je mnogo lakše.
„Opstanak“, po rečima njegovog autora Rodoljuba Tanasića, do sada nije prodavan s izuzetkom malog broja primeraka po simboličnoj ceni. Finansijska dobit nije mu bila svrha. Ovog puta je situacija nešto drugačija.
- Od koronavirusa pokrenuo mi se tromb i ostao sam bez noge. Proteza koju sam dobio zadovoljava osnovne potrebe, ali ne i kretanja u prirodi. Sa kvalitetnijom protezom nadam se povratku prirodi jer smo supruga i ja, što smo preneli i na našu decu, njeni osvedočeni ljubitelji. Ove godine nismo mogli da idemo da beremo sremuš, ali su nam ga prijatelji koje sam učio gde se i kako se bere, doneli. Međutim, čeka nas šipurak, divlja jabuka, razno lekovito bilje... Namera mi je da prodajom knjige obezbedim pare da mogu omogućiti sebi bolju protezu od one koja država obezbeđuje.
Kako kaže, to nije knjiga koja se čita kao drugo štivo, od korice do korice. U pitanju je priručnik koji se prelista i zapamti šta ima u njemu, pa kada se ukaže potreba, otvori i pročita. Na stranicama „Opstanka“ nalaze se uputstva kako se orijentisati, na osnovu izgleda oblaka otkriti kakvo vreme može da se očekuje, kako napraviti zaklon, ukazati prvu pomoć, obezbediti hranu i vodu, šta je jestivo, a šta ne, šta raditi ako dođe do trovanja, kako napraviti sandale od drveta, kako izgleda mlad, a kako star mesec...
- Današnja deca, više nego očigledno, vezana su za kuću, kompjutere, malo se kreću, ne igraju se napolju kao ranije generacije – priča Tanasić. - Radeći sa decom u okviru programa Pokreta gorana Novog Sada, koji inače stoji iza četiri izdanja priručnika, imao sam prilike da se uverim u to da ljudi decu prepuste njima samima, kao i u to šta im nedostaje. Roditelji nastoje da kupe njihovu ljubav tako što im kupe skupe igračke. Ljubav dece se ne može kupiti, to je svima jasno. Ako im ne pružimo pravu ljubav i ne vaspitavamo ih, neko drugi će to učiniti, u prvom redu ulica, a kako ona to radi, ne treba pričati. Od šezdesetak dece, recimo, jedno ili dvoje nešto malo zna o vatri, i da na štapu ispeče kobasicu. Kada im pokažete kako se to radi, za njih je to poseban doživaj koji pamte i prepričavaju dugo, mnogo duže nego neku savremenu zabavu. Tome i sličnim veštinama ih niko ne uči. Ako to porodica ne radi s njima, gorani ili istaživači, onda takvih znanja nemaju, a potrebna su im iz više razloga. Priroda nam sve više beži, mi pokušavamo da je pokorimo, a ona se nikad ne da pokoriti. S prirodom možete biti prijatelj ili neprijatelj, da budete gazda, nema šanse.
Za prirodu još kaže da je kao švedski sto, na kom je izobilje.
- Za specijalce vojske se kaže da mogu da jedu koru od drveta. Jesti koru od drveta je kao kada dođete pred švedski sto prepun đakonija, a vi od svega izaberete papirnu salvetu i pojedete. Pretpostvljam da su im ukus i hranljiva vrednost isti. U prirodi nema šta nema, i samo od silnog neznanja možete posegnuti za nečim što je nepojmljivo. Uz ovakvu knjigu te je nemoguće – kaže Rodoljub Tanasić poručujući roditeljima da vode decu u prirodu, što će dobro doći i jednima i drugima.
Zorica Milosavljević
