Одржана трибина СПЦ у Црној Гори у КЦНС

На почетку предавања Граовац је казао да је чињеница да у Црној Гори траје процес градње црногорске нације, али се она, нажалост, не гради на афирмативним примерима из црногорске прошлости, већ на антисрпској реторици и антисрпству.

То и јесте један од кључних проблема, јер када желите тако да градите свој национални идентитет, а у прошлости је оно што имате дубоко везано за српски идентитет, онда долазите у колизију са историјским чињеницама, рекао је Граовац, а затим подсетио на корене Митрополије црногорско приморске који сежу у годину 1219. када је Растко Немањић, Свети Сава, од Цариградске патријаршије, мајке свих цркава, добио аутокефалност СПЦ поштујући сва канонска правила.

Једна од осам или девет тадашњих епархија СПЦ била је Зетска епархија из које је кроз историју, мењајући имена и границе, настао зачетак цркве СПЦ и митрополије која нам је данас позната као Митрополија црногорско-приморска на челу са митрополитом Данилом Петровићем који је говорио да је Србин.

Али 1766. када је поново укинута Пећка патријаршија, српски патријарх ухапшен, а епископи протерани и замењени Грцима, једино није замењен епископ на Цетињу, Сава Петровић. У том тренутку Црна Гора била је формално у саставу Отоманског царства, али се опирала покушају Турака да ту власт спроводе.

После смрти Саве Петровића, у Сремским Карловцима је 1784. године рукоположен нови митрополит, Петар Први Петровић Његош (Свети Петар цетињски), изузетно значајна личност за историју Црне Горе и целог српског народа, међутим, пре него што ће доћи на митрополитски трон није имао поверење Русије.

Подршку је добио од Аустрије уз документ („погодбу“) чија је 11. тачка гласила: „Желимо да митрополит црногорски зависи од Патријарха пећког у Србији. Када садашњи митрополит умре пристајемо, за сада, да његов наследник буде рукоположен у Карловцима, али да увек буде изабран по старом обичају, да га бирају гувернадур, потчињени поглавари и цео народ црногорски, али само док Турци владају Србијом.“

Петар Први послао је поруку да је њему надлежна Пећка патријаршија и никада се није потписивао као поглавар аутокефалне цркве, није тражио аутокефалност, нити је доносио закон који би био предуслов аутокефалности. Најзад, написао је историју Црне Горе у којој не помиње никакву аутокефалност, рекао је Граовац.

После Петра Првог долази Петар Други Петровић Његош, а после њега Данило Петровић који прави велики заокрет - Црна Гора више није теократска, а он није више и митрополит и владар, него само владар. Ни Данило, као ни prеthodnici, никада није тражио аутокефалност. Црква, митрополити и епископи на Цетињу су стварали модерну црногорску државу.

Данас нема ништа парадоксалније од тога да држава тражи од Митрополије црногорско-приморске да она, која је формирала државу, доказује своје власништво над имовином у Црној Гори, закључио је Граовац на крају трибине.