ТЕЛЕПЕ, ТИ ЛИ СИ? У некада мирном, породичном делу града ниче зграда до зграде, СВЕ МАЊЕ ПРОСТОРА ЗА ЖИВОТ
Откако је постао универзитетски и индустријски центар, Нови Сад се рапидно гради и развија. И не стаје!
Највише средином прошлог века на тадашњим ободима настајали су нови делови града и то од темеља, где су на пољима ницале куће, потом и зграде, а урбанистички гледано, све се више размишљало о организовању простора и обезбеђивању што квалитетнијег живота и функционисања.
Данас пак масовна градња не јењава, нарочито у оним деловима Новог Сада у којима је још остала покоја кућа. Инвеститорима су тако сад најатрактивнији Сајалка, Телеп, Адице... На Грбавици и Детелинари није остало још много приземних објеката, Клиса и Авијација су још увек довољно далеке, Алмашки крај је срећом заштићен, а Лимани и Насеље су од старта изграђени тако да не дозвољавају много непредвиђеног маневрисања.
У овом тексту вас водимо, како то волимо да кажемо, у шетњу – Телепом, и то јужним, где нема улице са бар пет активних градилишта. Па, ако мислите да отварање прозора и сушење веша на тераси долази у обзир, варате се. Ако има смисла опрати ауто, оставити га чистог на паркингу и таквог затећи следећег дана – само сањајте. Чак и ако бисте се прошетали тим комшилуком, у миру, несметано и безбедно – заборавите.
Улица хероја Пинкија, која је најпрометнија у овом делу Телепа јер повезује цео град са Камењаром и својеврсна је обилазница до Адица и даље Ветерника, постала је пакао за сваког учесника саобраћаја – возаче аутомобила, двоточкаша, пешаке. Свака парцела на којој расте нова зградурина у поменутој улици и околним улицама, пркоси усвојеном Плану детаљне регулације Телепа у Новом Саду из 2017. године, а којим је предвиђена изградња зграда до П+2+Пк, јер у пракси, негде између приземља и поткровља постоји минимум још један спрат вишка. Овакав концепт градње даље не прати адекватну комунлану и путну инфраструктуру, што свакако компликује живот у овом крају.
Свако ко се одлучи за некретнину на Телепу зна које последице га очекују, али не очекује да не може безбедно тим крајем да се креће. По том питању највише фасују пешаци, којима су тротоари делимично или потпуно узурпирани, небитно да ли је зидање зграде још у току или је завршено. Примера ради, у недавно изграђеној згради (која већ увелико има прве станаре) а у поменутој Улици хероја Пинкија, испред броја 22, уцртани су паркинзи тако да је пешацима остало свега 70 центиметара широк (или боље рећи узак) тротоар којим треба да се крећу, иако је у Правилнику о техничким стандардима приступачности (из 2013. године) у члану 33 јасно наведено: „Ради несметаног кретања ширина уличних тротоара и пешачких стаза износи 180 цм, а изузетно 120 цм, док ширина пролаза између непокретних препрека износи најмање 90 цм.” У случају који овде наводимо, а који је и приказан на једној од приложених фотографија, јасно је да није реч о пролазу између непокретних препрека.
Шта урадити у таквој ситуацији? Комшије су звале Градску инспекцију и пријавиле проблем. Шта је учињено поводом тога? Једна трака паркинга је усклоњена, остале су префарбане, али и даље возачима недвосмислено дају за право да паркирају до крајње видљиве линије.
Ако зађете у споредне улице, рецимо у Јернеја Копитара, наићи ћете на још необичнију сцену. Или тротоара уопште нема или није безбедно њиме ићи, будући да, како је то случај код броја 11, где се последњих дана руши, део куће – малтерисани стиропор који се држи на фасадној мрежици – виси над стазом, без икаквих знакова упозорења, трака које указују да се туда не сме пролазити. И све то на свега педесет метара од вртића „Шврћа”.
Наравно, има и тога да су возачи аутомобила несавесни (што се може разумети свим претходно наведеним узроцима), па на фином тротоару у новоизграђеној Улици Имреа Борија паркирају своја возила, правећи се да је тај бехатон намењен њиховим точковима.