Мај месец борбе против меланома: Тумор који може да се спречи и на време открије

У Србији се нажалост тек једна петина тих тумора открива у раном стадијуму, када је болест излечива једноставном хируршком интервенцијом. Уколико се болест открије у раној фази, више од 90 одсто оболелих има велику шансу за потпуно оздрављење. У каснијим фазама болест се шири на лимфне чворове, потом и на удаљене органе, поступак лечења је знатно компликованији, а шансе за преживљавање мање.

- У Клиничком центру Војводине се више од једне деценије примењује најсавременији приступ пацијентима са факторима разика за туморе коже, или већ насталим туморима коже. У Клиничком центру Војводине су и поред ковид-19, непрекидно били обезбеђени услови за пријем свих пацијената са сумњивим променама на кожи. Такође сви пацијенти који су раније оперисали меланом коже и којима су биле потребне периодичне контроле су несметано обављали своје прегледе у поликлиничком делу Клинике за кожно-венеричне болести, Клиничког центра Војводина - каже доценткиња др Милана Ивков Симић из Клинике за кожно-венеричне болести КЦВ.

На настанак меланома утичу бројни фактори. Од читавог низа фактора, ултравиолетно зрачење је најважнији фактор који утиче на појаву меланома, а на који можемо веома лако утицати. Наиме, потребно је веома ограничити, а ако је могуће потпуно избећи ризично излагање ултравиолетним (УВ) зрацима било да су природног порекла, Сунце или вештачког порекла, као што су на пример соларијуми.

Пацијенти се често плаше одласка код лекара. Имају страх да ће приликом “дирања” младежа доћи до неповољног исхода, да су чули да се то догађало. Пацијенти често мешају младеж (доброћудну промену) и меланом (злоћудну промену) који некада могу да личе. Када постоји сумња на меланом или било која дилема око неке промене на кожи, потребно ју је хируршки одстранити и прегледати под микроскопом. Приликом оваквог хируршког одстрањивања промене не може од доброћудне промене настати злоћудна. Нити може доћи до “расејања” злоћудне промене - објашњава др Ивков-Симић.

Др Ивков-Симић саветује заштиту од ултравиолетног зрачења, као и само преглед коже. Наводи да сунце треба избегавати од 10 до 17 часова у летњем периоду, од јуна до октобра, нарочито током боравка у близини водених површина, на песку, и зими на снегу, јер се УВ зраци одбијају од њих и појачавају  штетан ефекат. Треба проверавати УВ индекс, носити заштитну одећу и шешир, као и наочаре за сунце које не пропуштају УВ зрачење, наносити препарате за заштиту од сунца с високим фактором заштите, кожу прегледати једном месечно, потпуно забранити соларијуме, ићи код дерматолога једном годишње, а витамин Д надокнадити храном и суплементима.

Важно је да се обрати пажња на младеже, и то у случају када се они појављују касније, а након 50 године живота није уобичајено стварање нових младежа. Боја младежа је уобичајено смеђа. Боја варира од светлије смеђе код особа светле коже, плаве и црвенкасте косе и светлих очију или тамније смеђа код особа тамније коже, црне косе и тамних очију.

- Меланом је злоћудни тумор коже и релативно је редак. Супротно уобичајеном мишљењу, меланом у мањем броју случајева настаје везано за раније постојећи младеж. У већем броју случајева настаје на делу коже где раније није било никакве промене, па ни младежа. Код особа које имају већи број младежа, више од 50, сматра се да постоји већи ризик за настанак меланома коже. Ове особе треба да се јаве дерматологу, да би се младежи прегледали, али и да се кроз разговор утврди евентуално постојање и неких других фактора ризика који могу додатно утицати на појаву меланома код те особе. У односу на укупан закључак о оваквој особи, планира се даљи режим испитивања и контролних прегледа - истакла је др Ивков-Симић.

Постоји више врста меланома, а сумњива је свака новостворена промена код одрасле особе која се мења, расте у ширину или висину или је асиметрична. Меланом коже је најчешће тамније смеђе боје или црн или вишебојан, ређе ружичаст или без боје, по правилу се непрекидно се мења и расте. У екстремно ретким случајевима појаве меланома код деце, меланом може бити чворић без боје.

- Када уочимо необичну или сумњиву промену од изузетног значаја је да се јавимо  лекару опште медицине, потом дерматологу и да се тај преглед не одлажемо месецима и годинама - упозорава др Ивков-Симић.

Љубица Петровић