ЖЕНЕ НА БРАНИКУ ОТАЏБИНЕ: Данска је само последња у низу земаља које обавезују жене на војну службу! ГДЕ СВЕ ЛЕПШИ ПОЛ ИМА ВОЈНУ ОБАВЕЗУ

Парламент те земље недавно је одлучио да ће од 1. јула све жене које су навршиле 18. година добити обавештење о војној обавези, а од почетка следеће године почиње и регрутација.

Према информацијама данских оружаних снага, већ сада жене чине четвртину регрута који се добровољно јављају у војску - у тој земљи војна обавеза траје четири до 12 месеци, у зависности од тога за шта су се регрути определиле током тромесечне основне обуке.

И у другим државама на северу и западу Европе жене морају у војску - Холандија је замрзла војну обавезу 1997. и још је није увела, у Норвешкој општа војна обавезе, и за мушкарце и за жене, постоји још од почетка 2015, а Шведска, која је обавезу укинула 2010. године, поново ју је увела 2018.

У Шведској војна обавеза траје од шест до 15 месеци, а петина припадника војних снага су жене, практично на свим положајима: читав војни свет остао је запањен исходом поморске војне вежбе западних војних снага 2005. на Пацифику на којима је учествовала и Шведска. 

Том приликом шведска подморница ХМСМ Халанд "потопила" је амерички носач авиона Роналд Реган - упркос свом могућем надзору из ваздуха, са бродова и подморница, што је све било у пратњи носача, а том шведском подморницом је командовала жена.

У Израелу војна обавеза и за жене постоји још од оснивања те државе 1949, с тим што жене служе две, а мушкарци три године, истиче DW и додаје да је управо искуство оружаних снага Израела показатељ својеврсне полне дискриминације у војскама света када је реч о учешћу жена у борбеним акцијама.

Како се наводи, у многим земљама жене су примане у војску ако су то желеле, али тек релативно од скоро оне нису само у јединицама за снабдевање и логистику, али у Израелу, међутим, оне одавно учествују и у борбеним јединицама.

Ипак, највећи број држава где и жене морају у војску је у Африци, где то и није питање равноправности полова, већ пуког броја војника с којима се располаже.

Тако у Еритреји сви морају у војску на 16 месеци, а обавеза постоји и у Чаду, Гвинеји-Бисау, Малију, Мозамбику, Зеленортској Републици и Нигеру. Обавеза за жене постоји у Обали Слоноваче, али се не спроводи, док је у Мозамбику влада недавно објавила да се војни рок с две продужава на рок и до пет година.

У Азији и Кинескиње морају у војску између 18 и 19 година, ако имају школску спрему и испуњавају услове за одређена војна звања. 

У војску морају и становнице Бурме и Источног Тимора, наравно, и у Северној Кореји, где војна обавеза почиње за девојке већ са 17 година, а то колико ће остати у војсци је одлука "мудрог руководства" комунистичке државе и она лако може да потраје годинама.

И Источни Тимор је 2020. одлучио да уведе војну обавезу за све између 18 и 30 година на 18 месеци службе.

Ипак, у највећем броју земаља у којима постоји војни рок и за жене, то је добровољна одлука, па тако у Сједињеним Америчким Државама има око 200.000 жена војника, што је око 14 одсто укупног броја припадника оружаних снага.

Женама је војна каријера могућа у практично свим другим чланицама НАТО, баш као и у Јужној Кореји, Боливији или Јапану. Додуше, Јапан теоретски још увек нема војску, већ "Снаге за самоодбрану", али то је све више само одлука на папиру из времена након пораза у Другом светском рату.

У највећем рату који тренутно потреса Европу, ни за Украјинке, ни за Рускиње не постоји војна обавеза, а упркос томе, на обе стране је све више жена.

Према информацијама Министарства обране Украјине, тренутно је 68.000 Украјинки у тамошњим оружаним снагама, 40 одсто више него 2021. године.

И у Русији је све више жена у униформи, а прошлог октобра основана је и прва, искључиво женска јединица под именом "Ноћне вештице", која је названа по познатој јединици совјетске авијације из Другог светског рата, пише DW и додаје да ове "вештице" управљају беспилотним летелицама у нападима у Украјини.