Лане убијено 15 старица и 14 стараца

У анализи тренутне ситуације о сиромаштву старих људи у Србији, „Амати” наводи да је новчану социјалну помоћ лане примало 14.650 лица старих 65 и више година, а ван пензијског система је 17 одсто старијих жена, односно 138.000, и осам одсто старијих мушкараца, односно 48.000, што значи да не примају пензије. Пензију нижу од 10.000 динара месечно прима 106.000 пензионера, а још 369.000 прима месечно између 10.000 и 15.000.

Уз то, Анкета Републичког завода за статистику о приходима и условима живота у 2017. показала је да је стопа ризика од сиромаштва износила 25,7 одсто, код сениори 16,9 одсто, а код старијих жена је 24,7 одсто. Изразито висока је стопа ризика од сиромаштва код једночланих домаћинстава старијих од 65 година – 29,1 одсто.

У старачким домаћинствима живи око 600.000 старијих, а помоћ је у 2017. користило 12.008. Потребе за коришћењем сервиса помоћи у кући има свака пета особа старија од 65 година, што значи да би држава требало да обезбеди помоћ за око 120.000 старих. Уз недостатак помоћ у кући за старе, „Амати” скреће пажњу и на то да ништа није урађено на успостављању и унапређењу система дуготрајне неге старијих особа.

Држава треба да дефинише и заштиту старијих од злостављања, занемаривања и насиља над њима. По скорашњим истраживањима, у Србији је насиље над старијим особама распрострањено и око 20 одсто старих је доживело насиље у prеthodnoj години. Лане је убијено 15 старијих жена и 14 старијих мушкараца, а по евиденцији центара за социјални рад, примљене су само 4.563 пријаве породичног насиља у којем су жртве биле особе старе 65 и више година.

Наводи се и потреба за већом контролом, мониторингом и евалуцијом квалитета услуга социјалне заштите уз поштовање људских права њихових корисника. Такође, потребно је побољшати приступачност здравствене заштите старијим особама из удаљених подручја – сеоском становништву – кроз формирање мобилних тимова у домовима здравља разуђених општина који би посећивали старије особе.

Истиче се да сениори нису у довољној мери укључени у живот локалних заједница, па их тако у Београду чак 38 одсто никада није ни било укључено у друштвене активности, док културним догађајима заједнице последње пола године није пристустовало 60,8 одсто испитаника. Старији су веома мало укључени у доношење одлука на нивоу локалне заједнице.

Иначе, током 2016. и 2017, по оцени „Аматија”, три индикатора зацртана у Националној стратегији  о старењу нису испуњена: није донета уредба о мрежи социјално-здравствених установа, није дефинисана улога домске заштите у систему палијативне неге и није формулисан протокол, односно споразуми о сарадњи пружалаца социјалне и здравствене заштите.

Љубинка Малешевић