Lane ubijeno 15 starica i 14 staraca

U analizi trenutne situacije o siromaštvu starih ljudi u Srbiji, „Amati” navodi da je novčanu socijalnu pomoć lane primalo 14.650 lica starih 65 i više godina, a van penzijskog sistema je 17 odsto starijih žena, odnosno 138.000, i osam odsto starijih muškaraca, odnosno 48.000, što znači da ne primaju penzije. Penziju nižu od 10.000 dinara mesečno prima 106.000 penzionera, a još 369.000 prima mesečno između 10.000 i 15.000.

Uz to, Anketa Republičkog zavoda za statistiku o prihodima i uslovima života u 2017. pokazala je da je stopa rizika od siromaštva iznosila 25,7 odsto, kod seniori 16,9 odsto, a kod starijih žena je 24,7 odsto. Izrazito visoka je stopa rizika od siromaštva kod jednočlanih domaćinstava starijih od 65 godina – 29,1 odsto.

U staračkim domaćinstvima živi oko 600.000 starijih, a pomoć je u 2017. koristilo 12.008. Potrebe za korišćenjem servisa pomoći u kući ima svaka peta osoba starija od 65 godina, što znači da bi država trebalo da obezbedi pomoć za oko 120.000 starih. Uz nedostatak pomoć u kući za stare, „Amati” skreće pažnju i na to da ništa nije urađeno na uspostavljanju i unapređenju sistema dugotrajne nege starijih osoba.

Država treba da definiše i zaštitu starijih od zlostavljanja, zanemarivanja i nasilja nad njima. Po skorašnjim istraživanjima, u Srbiji je nasilje nad starijim osobama rasprostranjeno i oko 20 odsto starih je doživelo nasilje u prethodnoj godini. Lane je ubijeno 15 starijih žena i 14 starijih muškaraca, a po evidenciji centara za socijalni rad, primljene su samo 4.563 prijave porodičnog nasilja u kojem su žrtve bile osobe stare 65 i više godina.

Navodi se i potreba za većom kontrolom, monitoringom i evalucijom kvaliteta usluga socijalne zaštite uz poštovanje ljudskih prava njihovih korisnika. Takođe, potrebno je poboljšati pristupačnost zdravstvene zaštite starijim osobama iz udaljenih područja – seoskom stanovništvu – kroz formiranje mobilnih timova u domovima zdravlja razuđenih opština koji bi posećivali starije osobe.

Ističe se da seniori nisu u dovoljnoj meri uključeni u život lokalnih zajednica, pa ih tako u Beogradu čak 38 odsto nikada nije ni bilo uključeno u društvene aktivnosti, dok kulturnim događajima zajednice poslednje pola godine nije pristustovalo 60,8 odsto ispitanika. Stariji su veoma malo uključeni u donošenje odluka na nivou lokalne zajednice.

Inače, tokom 2016. i 2017, po oceni „Amatija”, tri indikatora zacrtana u Nacionalnoj strategiji  o starenju nisu ispunjena: nije doneta uredba o mreži socijalno-zdravstvenih ustanova, nije definisana uloga domske zaštite u sistemu palijativne nege i nije formulisan protokol, odnosno sporazumi o saradnji pružalaca socijalne i zdravstvene zaštite.

Ljubinka Malešević