ИСТОРИЈСКИ АРХИВ НОВОГ САДА ДОМАЋИН ИЗЛОЖБЕ О ЛОГОРУ НА БЕОГРАДСКОМ САЈМИШТУ Наша дужност је сачувати жртве од заборава

На поставци је представљен логор који се налазио на старом Сајмишту у Београду и који је био највећи на територији данашње Србије, јер је у њему било 40.000 заробљеника и 17.000 жртава. Немачке окупационе власти су 28. октобра 1941. године одлучиле да Београдско сајмиште, које се тада налазило на територији усташке НДХ, претворе у Јеврејски логор Земун.

Директор Историјског архива Новог Сада Петар Ђурђев отворио је изложбу и истакао да је та установа безброј пута показала да не бежи од тешких и болних тема из националне историје и да је тако било и овог пута. Он је подсетио посетиоце да је, у простору Архива, раније организована изложба о Јасеновцу у сарадњи са Спомен-установом Доња Градина, а реализован је и велики број поставки са Културним центром Новог Сада о Рацији 1942. године.

- Нови Сад се припрема да направи свој меморијални центар посвећен жртвама окупације од 1941. до 1944. године, па разменом искустава и путем изложби можемо да дођемо до најбоље спознаје дешавања током Другог светског рата - рекао је Ђурђев, додавши да је изложба значајна јер о логору на београдском Сајмишту се више говори тек у последњих неколико година и да чак и већи део Београђана нису свесни да се у центру њиховог града налазио толико страшан концентрациони логор за цивилно становништво.

Директор меморијалног центра „Старо сајмиште” Кринка Видаковић Петров објаснила је да су на изложби представљене све фазе логора, којих је између 1941. и 1944. године било три. Деценијама уназад тај простор је прошао неколико драматичних трансформација. Од 1937. године, када је представљао симбол привредног напретка, савремене архитектуре и места повезивања младе Краљевине Југославије са светом до места масовног заточења, смрти и разарања и то у само неколико година.

- У почетку је то био логор где су били заробљени углавном Јевреји, али и око 500 Ромкиња са децом. Сви Јевреји су завршили у покретној гасној комори – казала је Кринка Видаковић Петров. - Након тога, у другој фази, постао је проходни логор и тада је у њему било заробљено највише Срба. Током треће фазе то је постао логор за војне заробљенике у југоисточној Европи, па су у њему били смештени, између осталог, Грци и Италијани.

Она је нагласила да је мисија Меморијалног центра да истражује и представи сазнања али и да београдски логор отргне од заборава, јер је то основна људска дужност према жртвама и према нама самима.

С. Ковач