ОВА СТВАР ЈЕ ЗА ПРАВОСЛАВЦЕ НЕДОПУСТИВА Ево да ли је ношење крста на одећи дозвољено- Све разјаснио свештеник

Један од таквих примера јесте ношење одеће са приказом светих симбола, који су искоришћени у комерцијалне сврхе. Такви елементи, намењени брзој заради, често заврше на модним комадима без икакве свести о њиховој светости, нити о томе у којим приликама ће ти одевни комади бити ношени.

Отац Марко Јефтић је о овој теми говорио за портал религија.рс истичући да је важно да знамо место светих симбола.

- Данас свуда можемо видети симболе попут крста на минђушама, мајицама и другим деловима одеће. Није прошло много времена од када је један познати модни креатор лансирао колекцију инспирисану византијским мозаицима и иконама из православних храмова, што је за нас православне хришћане недопустиво. Не зато што ћемо тиме наружити Бога, јер како каже један свети отац "Бог вечито пребива у својој слави, наша покуда га не умањује, нити га наша похвала увећава" - рекао је отац Марко.

Свештеник даље објашњава да разуме да постоје они који свесно желе да унизе Бога и светиње које за вернике представљају нешто узвишено и свето, али наглашава да постоји и велики број људи који из незнања и добрих намера погрешно користе свете симболе и управо њима треба пружити помоћ и правилно их упутити.

- Људи који из добронамерних побуда мисле да тиме чине добро Богу, њима треба објаснити да греше. Бројанице, иконе, крстови, они нису модни детаљи, већ молитвени предмети. То су наши помагачи, штаке које користимо да бисмо се приближили Богу. Њима узносимо молитве, и знамо да се чудесне ствари дешавају у вези са тим благословеним предметима. Ако неко то чини из незнања, треба му помоћи. Ако то неко чини свесно, нека носи свој терет, али нама је важно да поучимо оне који желе да Богу служе, а грешком га вређају - рекао је свештеник за портал религија.рс.

Он додаје да, иако многи имају искрене намере, постоје начини испољавања вере који могу бити суштински погрешни.

- Сматрам да није прикладно ни осликавати велике мурале светитеља на фасадама зграда, јер је веома лако да буду оскрнављени. Такође, сликање крстова и светих порука на местима која немају светост, чак и ако је мотив племенит може да изазове збуњеност духа. Сећам се да је једно време била популарна серија производа са ликом Белог Анђела. Као гимназијалац био сам на слави где су домаћини, желећи да покажу своју побожност, купили салвете са његовим ликом. Тада сам мора да реагујем скренувши им пажњу на то да није примерено да бришемо уста и руке о лик Белог Анђела, нити да из чаша са његовим ликом пијемо сок и воду, нити да у вазу с његовим ликом стављамо цвеће. Крст има своје место. Икона има своје место. Бројаница има своје место. Чак и духовна музика има своје место и не би било примерено да се, рецимо, одломци из литургије пуштају у тржном центру.