Џиновски црни вук примећен у атару Драгачева
ДРАГАЧЕВО: Неколицина мештана села Горњи Дубац у драгачевском атару, "наслоњеном" на планину Чемерно приметила је пре два дана огромног црног вука, а посебно их је у томе забринуло што су дивље звери оставиле трагове надомак првих кућа.
"Враћао сам се колима у први сумрак и у једном тренутку огромна животиња прескочила је скоро цео пут. Махинално сам реаговао и закочио, а онда вратио кола у рикверц усмеривши светла ка пропланку. На њему је стајао огроман вук, скоро дупло већи од свих који су икада виђени на овом терену", прича Љубиша Милић, мештанин Горњег Дубца.
А Божидар Рудинац, председник ловачке организације у Драгачеву, потврдио је да је примећен "несразмерно" велики црни вук коме су мештани већ дали име Гаро.
"Наше ловиште је заиста богато разном дивљачи, али црни вук се никада до сада није појављивао у њему. У ловишту су постављене камере које ће реаговати на покрет и надамо се да ћемо ускоро имати и фотографије. Црни вук је права реткост у целом региону, јер је ово подручје насељено углавном сивим вуком. Ми поуздано знамо да у ловишту имамо четири и држимо их под контролом. Они су нам веома значајни, јер чисте терен и не дозвољавају појаву шакала, који су веома штетни и не бирају плен.” казао је Рудинац у изјави за Глас западне Србије.
На питање да ли џиновски вук може представљати опасност по мештане, каже да свакако треба бити опрезан, али примећује да никако није пријатно срести се са њим, јер се, објашњава, ради о великом примерку који је тежак око 60 килограма, што је готово дупло већа телесна тежина од просечног сивог вука тешког 25 до 30 килограма.
Сусрет са џином имао је и шумар Миланко Маринковић, али не директан. Он је, каже, на ободу ободу планине само приметио трагове звери.
"Наишао сам на стопе које сам заштитио са неколико већих каменова. Судећи само по њима и знајући како изгледа вучји траг, ради се о великом примерку", описао је Маринковић.
Иначе, пре десетак година ово подручје "посетио" је и медвед родом са Таре, којег су Драгачевци крстили Милоје.
Међутим, на том терену се задржао свега десетак дана, након чега је, како је регистровао сателит, прешао албанску границу.
У овом ловишту води се уредна статистика, па је тако забележено да се у њему налази око 1000 примерака срнеће дивљачи, између 70 и 80 дивљих свиња, четири вука, шест медведа и у последње време све већи број дивљих тетреба, односно популарне лештарке.